Dvanaestog juna 2014. počinje svetsko prvenstvo u fudbalu u Brazilu, sportski događaj kog poslovni ljudi, novinari i simpatizeri nestrpljivo iščekuju, neki zbog pohlepe, drugi zbog nacionalističke ushićenosti, svetsko prvenstvo sa najvećim budžetom u istoriji (preko 600 milijardi dolara, a zbir troškova još uvek nije završen...)
Međutim, s one strane šarene atmosfere, plesa, karnevala, “razdraganosti”, stvarnost je drugačija:
U Rio de Žaneiru represivne snage kojima komanduje zla Dilma Rusef i koje su trenirale američke protiv-terorističke brigade, pre svega vojska, policija ili ironično nazvana Pacifikujuća Policijska Jedinica (UPP), koju predvode milicioneri Alexandre Braga i Ezequiel Oliveira de Mendonça, primenjuju politiku istrebljenja protiv marginalne populacije, koncentrišući svoje napade u favelama i najsiromašnijim područjima ovog regiona. Istrebljivanje koje se ni izdaleka ne smiruje, pošto je raspoređivanje vojne policije, orkestrirano od strane šefa policije Tarcísia Andreas Jansena i pukovnika Marcela Rocha, intenzivirano kako se ceremonija otvaranje približava.
Samo u gradovima poput Sao Paola približno 70 000 porodica je razmešteno tokom radova na pripremama za svetsko prvenstvo, dok se u Rio de Žaneiru približno 40 000 domova suočilo sa istom sudbinom.
Brazilska država, razmećući se svojom progresivnom i asistencijalističkom reputacijom, ponudila je izvesnu količinu novca nekima od raseljenih (naravno niko od njih nije bio iz buržujskih komšiluka, pošto oni nisu ni
malo bili obuhvaćeni ovim merama) što je daleko od dovoljnog da bi se povratila njihova prvobitna staništa, pljujući tako na dostojanstvo stanara, misleći da novac može da nadomesti svo krvoproliće koje su počinili.
A kada je krvoproliće u pitanju, bilo je na stotine ranjenih i desetine ubijenih u Brazilu u prethodnih nekoliko meseci.
Ne smemo propustiti da spomenemo odvratnu aktivnost Države koja na najkukavičkiji način ubija decu koja preživljavaju na ulicama, kako bi primili očekivanih 600 000 turista koji će stići u zemlju, nudeći im zauzvrat stotine tela žena i devojaka podvrgnutih prostituciji.
Ove slike, možda nepoznate mnogima, su opšte mesto u Južnoj Americi, stoga naš bes je rođen iz najiskrenije mržnje, ograničene pokrivenosti najosnovnijih potreba, svakodnevnog potčinjavanja i ponižavanja; stoga naš bes nije proizvod dosade ili revolucionarnog poziranja, već je neophodan i hitan, i naravno, prelepo nasilan...
Kao anarhisti ne možemo ostati ravnodušni spram toliko bede, bola, mučenja i smrti.
Oni koji su odgovorni za ova zverstva se ne kriju; oni su sponzori, multinacionalne korporacije i samo društvo koje toleriše i ohrabruje ovo takmičenje svojom pasivnišću i servilnošću.
Od ovih prvih možemo pronaći kancelarije i predstavnike na različitim delovima sveta...; zatim, sve što treba da uradimo jeste da izoštrimo pogled i opalimo.
Od drugih ne očekujemo ništa niti išta tražimo, stoga pozivamo sebe da delujemo, anarhističke borce iz različitih krajeva, one koji odbijaju ovaj prljavi poredak, one subverzivne koji razumeju da je jedini način direktna i stvarna konfrontacija.
Za konzinstentnost i koherentnost, u pobuni i akciji.
Iz ovog razloga ova izjava nije predviđena da bude samo obično negiranje, već i jasan podsticaj na zaveru, sabotažu i napad protiv svih instrumenata sistema dominacije koji za cilj imaju da nas pripitome, i konkretno, u ovom slučaju, protiv ovog usranog svetskog prvenstva.
Što se nas tiče, za početak smo obavili anonimni telefonski poziv kojim smo obavestili let JJ8011 da je postavljena eksplozivna naprava, sa ciljem sabotiranja normalnog priliva turista koji dolaze u region kojim dominira brazilska vlast, koji su ili nesvesni onoga što se dešava ili saučestvuju svojom apatijom.
*AKO NE TI, KO? AKO NE SADA, KADA?*
*Aktivna solidarnost sa drugovima u pobuni širom Brazila!*
*Osveta za one koji su ranjeni, zatvoreni ili ubijeni od strane Države!*
*Neće biti svetskog prvenstva!*
*Internacionalna ćelija sodirnosti*
*Podediti ili umreti za anarhiju.*
prevedeno sa: contra-info
Međutim, s one strane šarene atmosfere, plesa, karnevala, “razdraganosti”, stvarnost je drugačija:
U Rio de Žaneiru represivne snage kojima komanduje zla Dilma Rusef i koje su trenirale američke protiv-terorističke brigade, pre svega vojska, policija ili ironično nazvana Pacifikujuća Policijska Jedinica (UPP), koju predvode milicioneri Alexandre Braga i Ezequiel Oliveira de Mendonça, primenjuju politiku istrebljenja protiv marginalne populacije, koncentrišući svoje napade u favelama i najsiromašnijim područjima ovog regiona. Istrebljivanje koje se ni izdaleka ne smiruje, pošto je raspoređivanje vojne policije, orkestrirano od strane šefa policije Tarcísia Andreas Jansena i pukovnika Marcela Rocha, intenzivirano kako se ceremonija otvaranje približava.
Samo u gradovima poput Sao Paola približno 70 000 porodica je razmešteno tokom radova na pripremama za svetsko prvenstvo, dok se u Rio de Žaneiru približno 40 000 domova suočilo sa istom sudbinom.
Brazilska država, razmećući se svojom progresivnom i asistencijalističkom reputacijom, ponudila je izvesnu količinu novca nekima od raseljenih (naravno niko od njih nije bio iz buržujskih komšiluka, pošto oni nisu ni
malo bili obuhvaćeni ovim merama) što je daleko od dovoljnog da bi se povratila njihova prvobitna staništa, pljujući tako na dostojanstvo stanara, misleći da novac može da nadomesti svo krvoproliće koje su počinili.
A kada je krvoproliće u pitanju, bilo je na stotine ranjenih i desetine ubijenih u Brazilu u prethodnih nekoliko meseci.
Ne smemo propustiti da spomenemo odvratnu aktivnost Države koja na najkukavičkiji način ubija decu koja preživljavaju na ulicama, kako bi primili očekivanih 600 000 turista koji će stići u zemlju, nudeći im zauzvrat stotine tela žena i devojaka podvrgnutih prostituciji.
Ove slike, možda nepoznate mnogima, su opšte mesto u Južnoj Americi, stoga naš bes je rođen iz najiskrenije mržnje, ograničene pokrivenosti najosnovnijih potreba, svakodnevnog potčinjavanja i ponižavanja; stoga naš bes nije proizvod dosade ili revolucionarnog poziranja, već je neophodan i hitan, i naravno, prelepo nasilan...
Kao anarhisti ne možemo ostati ravnodušni spram toliko bede, bola, mučenja i smrti.
Oni koji su odgovorni za ova zverstva se ne kriju; oni su sponzori, multinacionalne korporacije i samo društvo koje toleriše i ohrabruje ovo takmičenje svojom pasivnišću i servilnošću.
Od ovih prvih možemo pronaći kancelarije i predstavnike na različitim delovima sveta...; zatim, sve što treba da uradimo jeste da izoštrimo pogled i opalimo.
Od drugih ne očekujemo ništa niti išta tražimo, stoga pozivamo sebe da delujemo, anarhističke borce iz različitih krajeva, one koji odbijaju ovaj prljavi poredak, one subverzivne koji razumeju da je jedini način direktna i stvarna konfrontacija.
Za konzinstentnost i koherentnost, u pobuni i akciji.
Iz ovog razloga ova izjava nije predviđena da bude samo obično negiranje, već i jasan podsticaj na zaveru, sabotažu i napad protiv svih instrumenata sistema dominacije koji za cilj imaju da nas pripitome, i konkretno, u ovom slučaju, protiv ovog usranog svetskog prvenstva.
Što se nas tiče, za početak smo obavili anonimni telefonski poziv kojim smo obavestili let JJ8011 da je postavljena eksplozivna naprava, sa ciljem sabotiranja normalnog priliva turista koji dolaze u region kojim dominira brazilska vlast, koji su ili nesvesni onoga što se dešava ili saučestvuju svojom apatijom.
*AKO NE TI, KO? AKO NE SADA, KADA?*
*Aktivna solidarnost sa drugovima u pobuni širom Brazila!*
*Osveta za one koji su ranjeni, zatvoreni ili ubijeni od strane Države!*
*Neće biti svetskog prvenstva!*
*Internacionalna ćelija sodirnosti*
*Podediti ili umreti za anarhiju.*
prevedeno sa: contra-info
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.