Nova BURA (9) + Leva tribina

 Deveti put za redom izašao je iz štampe antifanzin B.U.R.A. ! U ovom broju antifanzina „Borbeni Ulični Radikalni Akt“ izveštavamo vas o aktuelnostima iz Anarho/Antifa sveta, kao i o značajnim istorijskim trenucima vezanih za isti. U sklopu fanzina ovog puta nalazi se i "Leva tribina", fanzin koji se isključivo bavi navijačkim grupacijama antifašističke orjentacije.I ovoga puta (kao i predhodnih 8) fanzin je potupuno besplatan, zato ne čekajte puno, javite nam se i preuzmite svoj primerak! 

Online

Dvanaest godina nepravde, Aleksis živi!

Atina – Grčka, pre svega Atina i Solun, masovnim demonstracijama obeležila je dvanaestogodišnjicu od stradanja petnaestogodišnjaka Aleksisa Grigoropulosa. Njegova smrt od policijskog metka pokrenula je tada lavinu nezadovoljstva, nereda i protesta kakve Grčka do tada nije videla u svojoj istoriji. 

Kobna pucnjava koja je pokrenula nerede i proteste dogodila se  6. decembra 2008. nešto posle 21 časova u okrugu Egzarhija u centru Atine.Prema izveštajima iz novina, dvojica pripadnika specijalnih jedinica (Ειδικοι Φρουροι) (posebna kategorija grčkog policijskog osoblja,prvobitno namenjeno obavljanju poslova straže na javnoj imovini) , bile su umešane u manji verbalni sukob sa malom grupom tinejdžera u glavnoj ulici u Egzarhiji ispred loklane prodavnice.Kada su se odvezli svojim policijskim automobilom, na susednom prelazu ulice sukobili su se sa drugom manjom grupom. Grčki policijski centar za operacije naredio je dvojici stražara da se odmah isključe i povuku sa mesta sukoba.Međutim, dvojica stražara nisu se povukla iz ulice, nasuprot tome odlučili su da na svoju ruku krenu u otvoreni sukob sa tinejdžerima. Umesto toga, dvojica  pripadnika specijalnih jedinica odlučil su da parkiraju svoje policijsko vozilo ispred sedišta PASOK-a,  i pešaka krenuli u ulicu Tzavella, kako bi se suprotstavili okupljenima. Posle  verbalnog zlostavljanja koju su, prema rečima nekoliko svedoka, pokrenuli stražari, jedan od njih, Epaminondas Korkoneas, pucao je iz službenog pištolja. Policijski izveštaj o incidentu tvrdi da je policajac pucao kao odgovor na ponovljeni napad mladića, koji je uključivao bacanje kamenja i flaša. Očevici koji su razgovarali sa grčkim medijima, međutim, izvestili su da mladi nisu napali policajce, i da policajci nisu bili fizički ugroženi, policajci su prišli grupi i verbalno ih napali kako bi ih isprovocirali da uzvrate.Policajac je u izveštaju rekao je da je ispalio tri hica, dva upozoravajuća u vazduh i treći uperen u zemlju, mada nekoliko očevidaca reklo je da veruje da je policajac direktnonišanio u okupljene tinejdžere. Žrtva, Aleksandros - Aleksis Grigoropulos (grčki: Αλεξανδρος - Ανδρεας Γρηγοροπουλος) bio je petnaestogodišnji đak, koji je živeo u  severnom atinskom predgrađu Palaio Psichiko i pohađao školu Moraitis. Odmah nakon pucnjave, prevezen je u obližnju bolnicu Evangelismos, gde je proglašen mrtvim.

Sud u Amfissi (koji se sastojao od trojice sudija i četiri porotnika) proglasio je dvojicu policajaca krivim. Epaminondas Korkoneas proglašen je krivim za „ubistvo sa direktnim umišljajem“, a Vasilis Saraliotis proglašen krivim kao saučesnik. Korkoneas je osuđen na doživotnu i dodatnih 15 meseci zatvora (glasovi 4–3), dok je Saraliotis osuđen na deset godina zatvora (glasovi 6–1). U julu 2019. godine doživotna kazna protiv Korkoneasa ukinuta je po žalbi i smanjena na 13 godina zatvora, a Korkoneas je nakon toga pušten iz zatvora.

U roku od sat vremena nakon pucnjave na Aleksisa, besni demonstranti izašli su na ulice, oko Egzarheje i izbili su nasilni obračuni sa policijom. U međuvremenu, slične demonstracije zabeležene su i u drugim grčkim gradovima, uključujući Solun, Janjinu, Komotini, Kastoriju, Patras,  Tripoli, Volos, Hios, Trikala, Mitilenu, Agrinio, Kavalu, Krf, Pirej, Haniju, Heraklion, Rodos , Karditsa, Lamia, Stilida, Drama, Ksanthi,  Lagkadas, Kozani, Alekandroupoli, Larisa i Corinth. Posle ponoći, demonstracije u Atini pretvorile su se u nasilne nerede u nekim centralnim ulicama grada. Do zore u nedelju, 24 policajca su povređena, jedan teško (sa opekotinama lica i unakaženim malim prstom) i 31 prodavnica (naročito preko ulice Ermou), 9 banaka i 25 automobila je ozbiljno oštećeno, izgorelo ili uništeno u okviru centra grada. Serija protesta i nereda nastavljena je mesecima kasnije grčkim protestima u maju 2010. godine. Protesti su dobili i međunarodni značaj, širom sveta ljudi su pružali podršku i solidarnost sa borbom grčkog naroda za pravdu. 

Dvanaest godina nepravde!

Protiv države i kapitalizma!

 

ALEKSIS ŽIVI !

 

Utisci iz Rakite

Dobro je svima poznato koliko je niska svest u Srbiji o direktnoj akciji kao načinu borbe. Maltene da je i nema. I koliko god da je narod svestan da je krajnje vreme došlo i da su svi sa političke scene davno zreli za onu popularnu motku ipak na svakom protestu elita uspe da opravdani narodni gnev umiri i nametne onu dobro poznatu floskulu "samo civilizovano, nismo mi ko oni". Zaključak - Elitu na kitu!

E sad, ovaj svet bi bio još gori da nema nekih odstupanja i da ne postoje ljudi koji su toliko puta izigrani da stvarno više ne žele ni da se upuštaju u priču sa političarima i njihovim klovnovima iz raznoraznih institucija već preuzimaju stvari u svoje ruke. Ovo je kratak tekst o tome,

O oslobađanju rakitske reke iz cevke u koju je investitor Goran Belić uspeo da je strpa uz pomoć Erste Banke i političkih veza koje je imao.

Iako je i na sudu izrečena presuda da cev mora dnapolje iz korita, država kao i sam moralni crv Belić oglušili su se o to i nastavili sa svojim neodgovornim ponašanjem prema prirodi. fenomenalna ekipa iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine s toga je organizovala direktnu akciju vađenja metalne cevuljine iz ove planinske rečice. Tog 15.avgusta 2020 nije se vadila samo cev iz rakitske reke, već se direktno udarilo na pogubnu politiku građenja mini hidro elektrana i uništavanja životne sredine. Naša ekipa stigla je tog jutra odmorna, orna i spremna za akciju. I ranije smo dolazili da podržimo meštane u njihovoj borbi tako nije bilo teško naći put iako smo naišli na uklonjen znak za Rakitu zbog koga smo promašili jedno skretanje. Da li je to neko namerno uradio ili je to naša blaga opravdana paranoja jebem li ga, svakako smo vratili znak na svoje mesto i ubrzo nakon toga i stigli do sela. Veliki broj ljudi na koje smo tamo naišli dao nam je vetar u leđa. Atmosfera je bila zafovoljavajuća, nije bilo tenzije, iako se policija, kako u civilu tako i ova u dobro poznatoj ogavnoj plavoj boji, muvala tu sve vreme, paradirala i slikala masu. Povezali smo se sa drugovima i drugaricama iz drugih gradova. Nešto posle10 sati masa je od strane pokreta ORSP pozvana da krene do mesta zločina počinjenog od Belića i ekipe. Mnogo ljudi je ponelo krampove i lopate, brusilice, ašove, ne bi li se metalna zver izvukla iz vode i tu skončala. Elan i onu poletnu energiju pobune dodatno je bilo lepo upijati u onakvoj prirodi. Ljudi su se smenjivali u kopanju, a gomila koja nije uspela da uđe u samo korito i pomogne u razbucavanju cevke, skupljalo je đubre iz reke na koje meštani Rakite nikako ne smeju da budu ravnodušni.

Dugo se narod smenjivao i na kraju na žalost nije uspeo da priču iznese do kraja zbog nedostatka adekvatne opreme. Iako je cev isečena nismo uspeli da je izvadimo celu i omogućimo reci da nesmetano nastavi da teče kako je tekla prethodnih ko zna kolko hiljada godina. Borba naravno tu ne staje i mislim da se samo učvrstila jer su ljudi videli da mogu, dodatno se povezali i upoznali sa novim zaljubljenicima u prirodu svesnih da kapitalizam ubija sve zarad profita. Naravno da nije sve tako idealno bilo i naravno da je bilo tu i onih koji su skupljali poene za svoje strančice (marinika tepić) , pokrete (dobrica veselinović) ili pak sulude nazadne fašističe grupacije (narodna patrolA). Ovi poslednji su čak na kraju pokušali da se obrate preko razglasa okupljenjma i verovatno objasne masi kako su migranti krivi za sve to ali su bili sprečeni. Posebna pohvala za gljivarsko društvo Niš (oprostite ako sam pogrešio tačan naziv društva) i solidarnu kuhinju kao i lokalne meštane koji su zajedničkim snagama priredili opasnu klopu za sve učesnike ove radno-direktne akcije. Čorba od 15 vrsta gljiva izazvala je gastronomski orgazam na nepcima akcijaša. Odlazak do prodavnice, popularne zadruge, i druženje i priča sa lokalcima dodatno je učvrstila čitavu stvar. Stavovi su još jasniji kada vidiš koliko zapravo ljudi slično ili pak isto razmišlja. Nastavljamo sa podrškom iskrenim braniocima reka i životne sredine.

Dole investitori i političari! Dole mini hidroelektrane! Živele planinske reke! Živela sloboda!

Krizni štab ORSP

Autor fotografije: Milan Simović

Autor fotografije: Milan Simović

78 godina od proboja logora Crveni Krst

Dana 12. februara 1942. godine grupa od 147 golorukih logoraša je napala stražare i pokušala proboj iz logora Crveni Krst u Nišu. U tome je uspelo njih 105, a 42 su ostavila svoje živote na logorskim žicama. To je ujedno prvo organizovano bekstvo iz nekog logora u porobljenoj Evropi. Logoraše je u bekstvu predvodio borac NOP-a, Branko Bjegović. 
Koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu osnovali su Nemci u septembru 1941. godine. U logoru su bili zatočeni komunisti, antifašisti, veliki broj Roma i Jevreja i antinemački nastrojeni Srbi. Od preko 30 000 ljudi koji su prošli kroz logor više od 10 000 je streljano na Bubnju, a veliki broj je poslat na prinudni rad u Austriju, Nemačku, Poljsku, i Norvešku. Sistematsko mučenje, zlostavljanje, streljanja, nepodnošljivi uslovi boravka su bili svakodnevica ljudi čija je jedina “greška” bila što su bili antifašisti, komunisti, Jevreji ili Romi.
Danas, kada je ekstremnim desničarima i fašistima dozvoljeno da se javno oglašavaju i propagiraju svoj šovinizam; kada je revizija istorije u punom jeku, od neizmerne je važnosti podsećanje na slavno antifašističko nasleđe naroda na ovim prostorima. Pobeda nad buržoazijom i njihovim slugama, fašistima, izvojevana je 1945. godine uz velike žrtve radničke klase. Ne smemo dozvoliti da nas, radnike, koji živimo od svog rada, dele tamo neki levijatani, vacići, obradovići i ostali vacisti, koji umesto mozga imaju pečurku. 

Smrt fašizmu i kapitalizmu! Sloboda narodu!

Antifašistička akcija Niš