,,O novoj vladi nacionalnog spasenja“ saopštenje od strane anarhističke grupe ,,Simfonija haosa“ (Grčka)

U savremenoj realnosti, globalna ekonomska kriza, počevši da nagriza političku i ekonomsku stabilnost država, počela je i da preoblikuje političku mapu i stvara nove političke i ekonomske veze kako bi se pronašla politika koja bi na odgovarajući način mogla da izađe na kraj sa krizom i da uspostavi stabilnost. U Grčkoj se promena političkih odnosa ogleda u pobedi Sirize na državnim izborima. Ova politička fluidnost i mobilnost odgovara opštem evropskom nivou, gde zemlje koje su najviće pogođene krizom (poput evropskog juga) su u procesu menjanja vlada. Kao odgovor na opštu frustriranost masa, koje su izgubile svoje privilegije zbog oštrih neoliberalnih politika, socijaldemokrate obećavaju da će povratiti te privilegije kroz intervencionističke političke programe koji treba da podrže narod. Ovo očigledno nije moguće u okviru evropskog konteksta, naročito kada finansijska likvidnost ekonomije jedne zemlje zavisi od programa finansiranja čiji su uslovi određeni trećom grupom kapitalističkih institucija. Zbog toga ne postoje više od dve opcije: jedna je nastavak dosadačnje politike, sa nekim prividnim merama olakšica kako bi vlada zadržala svoj profil koliko god može, ili potencijalni bankrot.

Siriza pokušava da povrati poremećenu ravnotežu između političkog sistema i većine društva, ublažavajući društveno nezadovoljstvo taktikom štapa i šargarepe (*Predstavljanje stvari onako kako žrtva, u ovom slučaju narod, treba da je vidi, gde šira slika prikazuje suprotnost samom cilju). Istovremeno, Siriza bira da sarađuje i vlada zajedno sa ultradesničarskom partijom Nezavisni Grci, pokretom koji istovremeno teži da asimiluje i apsorbuje potrese iz konzervativne desničarske drušvene mase i da osigura nacionalno jedinstvo na materijalnom i imaginarnom nivou. To je indikativno za Sirizino iznenadno jačanje i obmanjujuću prirodu, njene korene i put. Ona je bila jedna od reformističkih pokreta, deo levičarske evropske komunističke manjine, a kako je jačala, preorijentisala se prema trendovima političke ekologije i centrističke socijalne demokratije, uključujući administraciju i glasače poštovanih partija u isto vreme. Vlada Levice prikazuje sebe kao lek za društvena, politička i ekonomska oboljenja, dok održavaju mladalački, moderni i ekološki profil. Ona predstavlje imaginarni štit demokratije, poštovanje legitimnosti i jačanje institucija i parlamenta. Sa svojim menadžment modelom, nova vlada obećava da će slediti politiku koja uključuje rekonstituciju socijalne države i osiguranje nacionalnog suvereniteta i društvenih interesa. Oni podržavaju održivi, inovativni kapitalizam koji podrazumeva intervencije države, razvoj ekologije i preduzetništva, što je prikazano kroz kontinuiranu eksploataciju prirodnih resursa sa alternativnim uslovima. Kameleonstvo i dvostruki govor su važne karakteristike socijalne demokratije.


Nova levičarska vlada je, u kratkom periodu, uspela da osvoji podršku velikog dela mase i da aktivira sitnu buržoaziju na svojoj strani, što vodi ka podržavanju države na ulicama, sa nadom da će doći do mrvica. To je ta patetična očajnička rulja koja je nekoliko godina ranije punila trgove, žaleći se zbog svojih praznih džepova. Tada su mnogi anarhisti u njoj videli revolucionarni subjekt, a sada gledaju kako kliče svojim novim spasiocima. Ne iznenađuje da su neki anarhisti uzeli učešća u ovim okupljanjima koja podržavaju vladu, ako se u obzir uzme da su mnogi od njih glasali za novu vladu. Siriza je uspela da asimiluje veliki deo pokreta i da zadrži komunikacione kanale između njih. Ova taktika nosi dvostruko značenje, jer sa jedne strane podržava još više političkih miljea, a sa druge strane, još bitnije, može da se osloni na činjenicu da ovi asimilovani delovi radikalnih krugova mogu operisati umirujuće protiv eksplozije bunta. Osim toga, najefikasniji način da se suzbiju nasilne akcije je njihova prolepsiza (*anticipacija mogućih zamerki kako bi se na njih unapred odgovorilo) i prevencija.

Kao kontast svemu gore navedenom su oni anarhisti koji se hrabro i dostojanstveno bore protiv Dominacije, bez obzira na politički aparat u državi i različite oblike administracije. Ne polažemo nikakvu nadu u ponovno rođenje Majke-zemlje i potvrdu Demokratije; krenuli smo u borbu protiv njih. Nismo zainteresovani za restauraciju humanizma i socijalne države, već za njihovu razgradnju. Ne zanima nas da li je kapitalizam održiv i ekološki ili da li su državni mehanizmi pod naučnom administracijom, mi se borimo za dezintegraciju ekonomije i za rušenje monstrouznosti civilizacije. Ne tragamo za poboljšanjima sadašnjih zatvora, već za rušenjem svake vrste istog. Međutim, mi prilagođavamo naše taktike borbe prema uslovima i koristimo mogućnosti koje su ponuđene. Ne tragamo za boljom državom, boljom ekonomijom, boljom civilizacijom ili boljim društvom, nego idemo ka njihovom totalnom uništenju.

NEMA MIRA SA LEVIČARIMA NA VLASTI

BEZ TOLERANCIJE PREMA MEHANIZMIMA VLASTI


Preuzeto sa: 325.nostate.net