Fransisko Solar (ektremno levo) sa drugarima |
Tokom proteklih godinu dana držan sam stotine kilometara udaljen od mog kompanjona. U tom periodu mogao sam da mu čujem glas samo na pet minuta na svake dve nedelje.
Celu godinu sam proveo zaključan u samici u tri različita zatvora po kraljevini Španiji. Zatvori čiji se tretman zasniva na psihijatriji i lečenju zatvorenika do tačke totalnog uništenja mozga, korišćenje potpune kontrole komunikacije i totalne odsečenosti od spoljašnjeg sveta. U ovakvim zatvorima razvijenog sveta prednost se poklanja posrednim kontaktom sa spoljašnošću kao i na ograničenom fizičkom kontaktu, nasuprot mom iskustvu koje sam stekao u čileanskim zatvorima. Mogućnost da provodiš vreme sa nekim svojim ljudima je nezamisliva na ovakvim mestima.
Solidarnost nikad nije manjkala, posebno od anarhista iz Barselone, koji su uništili podeljenost svojom posvećenošću i inicijativom. Pokazali su da solidarnost nije samo prazna reč, već da je to nerazdvojni deo naše borbe za potpuno slobodu.
Uprkos svemu ovome, pokazali smo da imamo moć; oni nemaju nikakvu predstavu o tome šta nas povezuje. Oskudica u kojoj smo preživljavali nas je samo ojačala, na muci smo se međusobno skapirali i smejali se još više stvarima koje smo smatrali nesavladivim. Odlučili smo da se suprotstavimo državi zato što smo davno rešili da okončamo život na kolenima.
Fransisko Solar
13 novembar 2014
Preuzeto sa: 325.nostate.net
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.