понедељак, 22. април 2013.

Intervju sa književnom konfekcijom USIUSK


Evo nečega što sigurno neće biti zapostavljeno ni u budućnosti bloga. Intervjui sa drugovima i drugaricama iz zemlje i inostranstva koji rade na sebi i svojim primerom pokazuju da je borba neophodna.
Ovaj prvi intervju odrađen je sa ekipom koja radi u književnoj konfekciji USIUSK pa evo za početak, za one koji ne znaju, recite šta je to KK USIUSK i čime se bavi?

-Književna konfekcija USIUSK je jedan prevodilačko-izdavački embrion koji će, nadam se, vremenom razviti u nešto malo veće, ili se bar razmnožiti na još par lokacija po ovom brdovitom Balkanu. Mi živimo i delamo u provinciji, gde je tekstilna industrija nekad bila dominantna, naše su majke tamo provele pola života, otud ovaj miks KNJIŽEVNA KONFEKCIJA, a ko pogodi šta znači USIUSK, e, taj dobija na poklon prvo sledeće izdanje sa atraktivnim bukmarkom i majicu, 100% pamuk, sa angažovanim sloganom. Ozbiljno. Inače, prevodimo dela iz sveta anarhizma i nihilizma, istorijski utemeljena i književno zadovoljavajuće obrađena, u periodu od srednjeg veka do Španskog građanskog rata, posle jok.

Koliko ljudi je uključeno u rad?
-Aktivno – dvoje, Mile od Umu i Dagio. Imamo i stalnog saradnika na lekturi – Dalibora Đorđevića, znači troje kao neko jezgro. Ostatak ekipe (povremeni prevodioci, lektori/korektori, distribucija i sl.) varira u broju od izdanja do izdanja. Ne gorim od želje za mnogobrojnom ekipom. Najvažnije je da je poziv na uključivanje u ovu avanturu i dobrovoljno prihvatanje uloga stalno otvoren. Takođe, ohrabrujem i podržavam pokretanje sličnih poduhvata.Samo nek’ je USIUSK.

Pre nekih mesec i po dana, ako se ne varam izašlo je prvo zvanično izdanje KK USIUSK-a. Reč je o delu S. Stepnjaka "Andrej Kožuhov". Možete li da kažete nešto više o tome?



- Jeste, u januaru. To je još jedna sjajna knjiga iz Stepnjakovog pera, u neku ruku njegova autobiografija, mada i malo više od toga. Zovemo je našim premijernim zvaničnim izdanjem zato što je i definitivno naše samostalno delo, od izbora knjige preko prevoda, korica i šta ti ja znam, pa do finansiranja štampe. Jedino nam je prelom teksta radio lik sa strane, mada i to nameravamo da uzmemo na sebe od sledećeg izdanja. Ranije su nam prevodi izlazili za neke druge kuće, među njima i kultna Stepnjakova Podzemna Rusija (Most-Art, jesen 2011). Obe pomenute knjige bave se vrlo direktno jednom fascinantnom pojavom o kojoj se, gle čuda, jako malo zna, generalno, ne samo u ex-Yu. To je ruski revolucionarni pokret druge polovine XIX veka, ono što je tadašnja evropska štampa i literatura krstila ruski nihilizam, ali onaj „drugi“, zanimljiviji i živahniji talas, nakon Turgenjevljevog „Očevi i deca“ i Černiševskijevog „Šta da se radi“. Zašto je taj ruski nihilizam danas toliko bitan, ako uopšte i jeste, pa... probistrite ove knjige, pa čekirajte sami. Inače, slične tematike je i „Nihilistkinja“ (CLS, 2009), ja sam sa njom i ušao u celo to vrzino kolo.





Gde može da se nabavi?
    - Andreja, kao i Podzemnu, možete poručiti kod nas, preko kontakta sa sajta, realno, tako je i najpovoljnije. Izdanja postoje i na nekim individualnim distroima, pa valja proveriti i podržati i lokal, zar ne? (Lokal, naravno, koji bi mogao da ima veze sa ovim opakim temama.). Inače, u maju nam je godišnjica, pa će tokom celog meseca Podzemna i Andrej u paketu moći da se nađe po kliznoj, da ne kažem klizavoj ceni. Jedna crvena za dva remek-dela, pa gde to ima? Knjižare zasad izbegavamo u širokom luku, jer su mahom u pitanju paraziti koji za stavljanje knjige na svoje zlatne police znaju da se brutalno ugrade i time naduju cenu gotovo duplo, što je bolesno. Čast izuzecima.
 Ovo nije jedino delo od Stepnjaka koji ste preveli, jel tako?
- Nije, pomenuo sam Podzemnu Rusiju i Nihilistkinju od istog autora. Preveli smo i Stepnjakovu pripovetčicu Kućica na Volgi, ali ona čeka malo srećnije dane, možda sledeće proleće i neko rođendansko deluks izdanje. Od svih njih, najpoznatija, mada za mene svakako ne i najbolja, jeste Podzemna Rusija. Ona je recimo bila redovno štivo na policama mladobosanaca, pa ti vidi.
Pored njega koji su još prevodi urađeni do sada?
- Jedino što smo uradili dosad a da nisam pomenuo, jeste Moderna škola – poreklo i ideali, od Fransiska Ferera (CLS, 2010), mada je to jednim delom bilo i prerada nekog prevoda, plus u okviru mešovito prevodilačko-lektorske-korektorske ekipe.
 Da li se trenutno prevodi nešto i jel može neko novo izdanje da se očekuje uskoro?
- Prvo sledeće izdanje izlazi na leto 2013, to će biti „Five Sisters – Women Against the Tzar“, još jedna ekskurzija u Rusiju druge polovine XIX veka. Reč je o jednoj super knjizi, zbirci pet zasebnih biografija „moskovskih amazonki“, cura koje su svoj topli plemićki dom zamenile za studen sibirskih kažnjeničkih naseobina ili vešala, sve zarad svojih ideala, koje bi danas verovatno nazvali levičarskim. Time privremeno zamrzavamo ediciju Afirmacija negacije, a istovremeno počinjemo novu, čiji je radni naslov The ABC of Feminism. Dalje, lekturu i novčana sredstva čeka „Crvena devica“ – memoari legendarne Luiz Mišel iz Pariske komune. Ona je de facto spremna. Trenutno, Dagio prevodi fantastične „Prison Memoirs of an Anarchist“ Aleksandra Berkmana, ja biografiju Eme Goldman „Living My Life“, ne bismo li se konačno sreli na „Nowhere at Home“, Eminoj i Sašinoj prepisci iz izgnaničkih dana koje su provodili u Francuskoj u suton svojih inspirativnih života. Nju ćemo raditi zajedno, ja Emina, Dagio Sašina pisma. Biće to pravi hit. Inače, cela „feminist“ edicija biće posvećena zatvorenicama sa prostora ex-Yu, pa ovom prilikom pozivam ljude da nam se jave i podele informacije i kontakte sa ovim ženama. Plan je da im prosleđujemo sva izdanja iz edicije.
Koje je vaše mišljenje, ima li budućnosti za pokret u Srbiji i koji je lek da se u što skorijem vremenu obrazuje isti?
- Lično, nikad me nisu ozbiljno privlačile priče o pokretu, jer ne verujem u takvu vrstu slobodarske formacije uopšte, a kamoli u ovoj prćiji od države. Svoje misli pre usredsređujem na neku vrstu individualnog angažmana,iz kojeg može, ali ne mora doći do nekog povezivanja i „omasovljenja“, mada i to zamišljam kao vazda promenljivu i mobilnu vezu koja nastaje i gasi se od povoda do povoda. Ipak, znajući da na slobodarskoj sceni ima puno foliranata i NVO klovnova, teško da i od toga može biti nešto. Nije frka, ionako mislim da je slobodu najbitnije živeti i primenjivati u odnosu prema ljudima koji te neposredno okružuju, a ne u nekakvim borbama sa vetrenjačama koje se dešavaju periodično, o praznicima, i koje ipak imaju samo simboličko značenje, a često su i izgovor za nekakva trabunjanja protiv bombastičnih pojmova i neprijatelja. Ne znam, valjda je jasno da je npr. kapitalizam toliko zlo kakvo jeste upravo zato što je u potpunosti korumpirao međuljudske odnose i otuđio nas, uništio nam habitat i sl. U tom svetlu, koga zabole za ujedinjenje proletera? Mislim da je vreme masovnog idealizma i crno-crvenih barikada zauvek prošlo sa Španskim građanskim ratom, zato tu kao konfekcija i stajemo u kopanju po prošlosti. Kažem, ovo sad u vrh glave može biti od simboličkog značaja, mada i kao takvo sigurno ima neku vrednost. Ne, doduše, onoliku kolika mu se pripisuje. U svakom slučaju - „not my cup of tea“. Treba da iz temelja restartujemo odnose jednih prema drugima. Mislim da u knjigama koje nudimo ima puno materijala i primera za tako nešto.    
Hvala na odvojenom vremenu i puno uspeha u daljem radu i ako hoćete recite/poručite nešto za kraj čitaocima blogtipomogo.
- Prvo, hvala tebi što se interesuješ i za „sitne ribe“ i što nam daješ mesto da iznesemo neka svoja viđenja, makar se i ne složio sa njima. To je jako bitno. Drugo, kkusiusk.com je adresa sajta gde ljudi mogu da vide šta mi i kako radimo, kontakt, isečke iz prevoda neobjavljenih knjiga, naše ideje vodilje i tome slično. Inače, sve knjige koje smo preveli/prevodimo/nameravamo da prevedemo, biće blagovremeno i u celinu dostupne na arhivi anarhisticka-biblioteka.net. Treće, nastavite svoju borbu protiv fašističke stoke i zovite ako zatreba neka pomoć. Četvrto, dođite nam na tradicionalni prolećni izlet u subotu, 20. aprila na brdo Sedlar kraj Babušnice, i ako možeš, ponesi nam pet litara domaćeg crnog vina od Dragana Kerija, platićemo kad imamo.
Knjiga, vina i anarhije!

2 коментара:

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.