Važna bitka za radnički pokret u Srbiji

 Radnički pokret u Srbiji gotovo da ne postoji. Lažni sindikati i radničke vođe, koji više od 60 godina simuliraju postojanje radničkog pokreta, doveli su do toga da su sindikati poznati samo po svinjskim polutkama i po raznim mahinacijama i izdajama radničkih interesa. Tek sa vrtoglavim ubrzavanjem procesa u kojima stotine hiljada ljudi ostaju bez posla, i u kome se na svaki način pokušavaju umanjiti i ograničiti radnička prava, veliki deo radničke klase u Srbiji počinje da razume da bez organizovanja, i borbe, na kraju dana u radničkom tanjiru neće ostati ništa. Namera vladajuće klase je, već duže vreme, da donese novi zakon o štrajku koji će biti još restriktivniji i još više antiradnički od ovog aktuelnog.
Vladajuća klasa je s vremena na vreme puštala probne balone, plasirajući u medije najave o izmenama zakona o štrajku, želeći valjda da testira odgovor radnika na predložene promene. No, baš uoči Nove godine, i u nedelji koja je usledila nakon ulaska u 2013, valjda sa namerom da iskoristi period nepažnje i opuštenosti koji uvek prati novogodišnje praznike, obavešteni smo o nameri da se novi zakon o štrajku stavi pred poslanike u parlamentu tokom aprila ove godine, a verovatno i ranije.
Novi zakon o štrajku definiše radno mesto zaposlenog i njegove poslovne prostorije kao mesto štrajka – što znači da se štrajkovi više neće moći preliti na ulice ili ispred zgrada Vlade i drugih koji su odgovorni za probleme radnika. Gazde, u svoju odbranu, kažu da će to i dalje biti moguće, ,,samo” što će takve proteste morati da odobri MUP. Svi koji su ikada ,,prijavljivali” bilo kakvo javno okupljanje policiji vrlo dobro znaju šta nam gazde zapravo govore – policija na svaki način, birokratski i silom, otežava i onemogućava sprečavanje javnih okupljanja, a, kada proceni da bi skupovi bili suviše opasni po vladajuću klasu, ima zakonsko pravo, da bez ikakvog obrazloženja zabrani skupove. I, naravno da će to raditi. Pored toga, zakon je prepun mnogih drugih kriminalnih novosti – npr. zakonom se utvrđuje i mogućnost da gazda može da otpusti radnika ako se dokaže da je štrajkovao na nezakonit način. Naši štrajkovi uglavnom su bili nezakoniti jer su se odvijali na ulici, pa će se novim zakonom i ono malo prava koja su radnici imali izgubiti. Tu je i ideja o uvođenju mogućnosti ,,lokauta”, koja bi omogućila gazdama teror nad svim radnicima u preduzeću u slučaju štrajka itd.
Jasna je namera gazda da nam ograniče način na koji ćemo štrajkovati i da nas kanališu na taj način da štrajkovi budu onakvi da gazdama i političarima ne prave nikakve probleme – dakle štrajkovi za koje niko neće znati, koje niko neće čuti i koji,suštinski, ništa neće moći da postignu protiv gazda. Nužno je pokrenuti borbu protiv donošenja ovog zakona, i sprečiti njegovo implementiranje. Ovaj zakon, svojom jasnom zločinačkom prirodom, doveo je do toga da čak i žuti sindikati, koji uvek rade u interesu gazda, počinju da dižu glas protiv njega. Na žute sindikate se nikada ne treba oslanjati, ali ovo pitanje, budući da je tako otvoreno antiradničko,svakako treba da posluži kao povod za angažovanje radnika u borbi za svoja prava. Angažovanje u borbi protiv gazda i političara je preduslov za ponovno stvaranje ozbiljnog radničkog pokreta u Srbiji, koji će biti u stanju ne samo da spreči dalje uništavanje radničkog života i standarda, već i da izbori novo društvo u kome neće biti eksploatacije.

Autor teksta Marko Simić
preuzeto iz: Biltena "Direktna Akcija"