Free Pussy Riot!

субота, 15. децембар 2012.

NE ZABORAVLjAMO! NE OPRAŠTAMO! - POČIVAJTE U MIRU!

 Ovaj tekst posvećen je ljudima koji su direktne žrtve nacističkog divljanja i državnog nasilja u Srbiji i svetu u poslednjih 10ak godina. On je samo još jedan dokaz da naci-fašizam nije prošlost i da ga moramo napasti na svim frontovima, svim sredstvima.



Karlo Đulijani (14.3.1978-20.7.2001)

 Karlo Đulijani
Pre već više od deset godina, 20. jula 2001, u Đenovi je otpočeo 27. samit G8. Samit je okupio visoke predstavnike vodećih industrijskih sila, predstavnike UN-a, MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije. Službeno se raspravljalo o ‘’smanjenju siromaštva’’, a zapra-
vo o tome kako bogate učiniti još bogatijima na račun siromašnih. Nedeljama pre samita, Đenovi su gotovo svakodnevno ‘’pretili’’bombama (italijanska policija glumi teroriste, vrhunac 16.7.). Protesti su počeli dan pre, 19. 7., gde je već u startu bilo 30 000 italijanskih Carabiniera. Tog je dana počeo
i mirni protest, karnevalskog tipa, na kome je bilo oko 70 000 ljudi pod sloganom ‘’’No borders, no nations!’’. U petak, 20. jula počele su ozbiljnije demonstracije od oko nekoliko desetina hiljada demonstranata protiv G8, MMF-a i ostalih nedemokratskih organizacija. Tokom poslepodneva, policija
je počela brutalno da tuče demonstrante. Nekoliko stotina ljudi ozbiljno je povređeno i prevezeno u bolnicu, a još više je uhapšeno i premlaćivano u policijskoj stanici. Vrhunac represije dogodio se u 17 sati kada je Karlo Điulijani upucan u glavu iz male udaljenosti od strane jednog karabinjera. Odmah nakon toga, policija jedvaput ‘’maricom’’ prešla preko njegovog beživotnog tela. Italijanska policija tvrdila je da je Karlo pao i udario glavom o kamen. Širom Evrope odjeknule su parole ‘’Ne možete nas sve pobiti!’’ i ‘’Ubice!’’. U subotu su usledile mirne demonstracije od 200000 ljudi koji su pristigli iz mnogih krajeva Evrope. Ubica Karla Điulijanija nije osuđen, kao ni vozač koji je vozio preko njegovog tela.
Senza frontiere, senza padroni, senza stati!

Dragan Maksimović (7.2.1949-4.2.2001)
Dragan Maksimović 
Od posledica zverskog prebijanja, 4. februara 2001.poginuo je srpski pozorišni i filmski glumac, Dragan Maksimović. Mučki napad na njega izvršila je grupa navijača FK Rad, poznata i ranije po svom nacističkom i animalnom ponašanju. Maksimović je publici poznat po mnogim pozorišnim i filmskim ulogama, među kojima su najpoznatije u filmovima: "Petrijin venac", "Mi nismo anđeli", "Crni Bombarder", "Lepa sela lepo gore" itd.
Borbena antifašistička grupa iz Niša, prošle godine je obeležila datum smrti ovog velikog glumca. Snimak akcije možete pogledati OVDE.












David Ćezare Daks (1977-16.3.2003)

David Ćezare Daks,
italijanski antifašista koga su 16.marta 2003. na smrt izbola dvojica nacista u Milanu. Daks je tada imao 26 godina.







Nikolaj Mihajlovič (31.10.40-19.7.04)

 Nikolaj Mihajlovič Girenko
antifašista i borac za ljudska prava, po zanimanju etnolog.
Učestvovao je 2004. godine, u ulozi veštaka, u suđenju ultradesničarskom listu Rusko Veče (Русское вече). Takođe je učestvovao u drugom suđenju nacističkoj grupi Šulc-88 tako što je analizirao njihove publikacije, a 2002. je konsultovao istražitelje povodom ubistva 53-godišnjeg prodavca Mameda Mamedova.
Dvojica (ili više) mlađih anonimnih napadača, nacista, pucali su rafalno na Girenka dok se on nalazio na ulaznim vratima svog stana u Sant Petersburgu 19.juna 2004.godine. Ovaj kukavički čin odigrao se ubrzo nakon Girenkovog svedočenja o slučaju tzv. Ruskog Nacionalnog Jedinstva u sudu.









Tomas Šulc (...-28.3.2005.)


Tomas Šulc
ubijen je 28. marta 2005. u Dortmundu (Nemačka).
Bio je dugo godina na nemačkoj pank sceni i nije trpeo naciste i fašiste u svojoj blizini. Te noći upustio se u prepirku sa nacističkim parom na stanici podzemne železnice. Nije video kada je nacista krišom izvadio nož i to ga je koštalo života. Izboden je na smrt.














Daniel Tupi (1984-4.11.2005)
Daniel Tupi
sa svojih par prijatelja se vraćao iz grada kada ih je napala grupa nacista. Za razliku od svojih drugova koji su bili samo pretučeni Daniel je zadobio više smrtonosnih uboda nožem. Ova tragedija dogodila se 4. novembra 2005.godine u Bratislavi, u Slovačkoj. Danijel je tada imao samo 19 godina. Kasnije se saznalo da su ih nacisti napali jedino zbog toga što su bili rokeri, imali duge kose, a Danijel je sa sobom nosio i gitaru.








Timur Kačavara (`85-13.11.05)


Timur Kačavara, ubijen od strane nacista u Sant Petersburgu 13.novembra 2005... Imao je tek 20 godina.
















Aleks Ruhin (1987-16.4.2006)

 Aleks Ruhin
 Umro je samo zato jer je bio antifašista ... ubio ga je nacista u Moskvi 16. aprila 2006 ... Imao je samo 19 godina...














Renato Biađeti (...-26.8.2006.)
Renato Biađeti,
Bio je aktivan u osnivanju društvenih centara u Rimu, a učestvovao je i u projektu "Acrobax",zajedno sa svojim bratom. Te noći pre no što je ubijen (26.avgust 2006.), 26-godišnji Renato bio je na rege koncertu u Fiumićinu, mestu u blizini Rima. Nakon koncerta, dok se vraćao kući, pratila su ga dvojica nacista, napali gi i izboli na smrt. Njegova devojka i prijatelj takođe su povređeni u tom napadu.








Stanislv Korepanov (03.11.89-31.03.07)
Stanislav Korepanov  bio je ruski antifašista, tek tinejdžer, kada ga je napala i brutalno ubila nacistička banda dok je sa svojim prijateljima nedaleko od kuće vozio skejtbord.
















Ilija Borodenko (1981-21.6.2007,)

Ilija Borodenko (član poznate anarhističke organizacije iz Rusije "Autonomna akcija" i RASH skinhead), ubijen je 21. juna 2007. od strane nacističkog šljama u Angarsku, u Sibiru (Rusija). Bio je redar u jednom anti-nuklearnom kampu organizovanog kao deo jedne višednevne anarho-ekološke akcije. Jedne noći naoružani nacisti napali su kamp i Ilija je umro od povreda glave zadobijenih tokom tog napada. Ilija je tada imao 26 godina.










Feodor Filatov
vođa moskovskih TROJAN skinheda ... Imao je 27 godina kada je ubijen.
U jutarnjim satima, 10. oktobra 2008, Feodor «Feđa» Vasiljevič Filatov umro je u bolnici od mnogobrojnih povreda zadobijenih nožem.
Oko 07:30 izjutra, izašao je iz svoje kuću. Bio je napadnut od strane četvorice nepoznatih osobe, naoružanih noževima. Nema sumnje da su ti ljudi planirali ovaj kukavički napad. Ubrzo posle toga Feodor Filatov je prebačen u bolnicu, neko vreme je bio u komi, a zatim je od posledica povreda preminuo. Prenosimo jedan od brojnih citata Feodorovih prijatelja:
"Mi, prijatelji i drugovi, osećamo veliku tugu zbog njegove prerane smrti. Pamtimo Feđu kao nepokolebljivog prijatelja i dobru osoba koja ne bi ostavila stranca koga je zadesila nesreća ili pak druga koji je u nevolji."
Feodor je bio jedan od utemeljivača "Moscow TROJAN Skinheads-a", apolitične zajednice skinheda anti-rasista iz Moskve i Moskovske regije.
Učestvovao je u razvitku ruske anti-rasističke skinhed scene i za nju se zalagao kao malo ko. Nema sumnje da je ubijen zbog toga u šta je verovao i za šta se borio.
Ovo je pesma koju je poznati antifa bend iz Rusije Bystreet napravio u čast svog prijatelja i druga.




Karlos Havijer Palomino
Nakon jednog od nacističkih marševa kojima pokušavaju potsticati nasilje prema imigranata, ubijen je
šesnaestogodišnji madriđanin Karlos Havijer Palomino koji je učestvovao na protestu protiv rasističkog huškanja nacista. Njegov ubica je tada 24-godišnji profesionalni vojnik i član ekstremno desne stranke Nacionalna demokratija, Džošua Estebanez. Na ovom snimku jasno možete videti kako Estebanez priprema
nož i čeka grupu antifašista u zasedi, a nakon ubistva mladog Karlosa, ranio je još nekoliko ljudi pre nego što je uspeo da pobegne kod policije koja ga je
spasila od besnih svedoka brutalnog ubistva. Iste noći, antifašistički Madrid je izašao na ulice da pokaže kako fašistička ubistva neće proći.
Protesti u njegovu čast održavali su se i sledećih dana po radničkim kvartovima, a Karlos je postao simbol slobodarskog Madrida. O nastojanjima antifašističkog Madrida da održi sećanje na Karlosa nastavljanjem njegove borbe snimljen je i dokumentarni film koji možete pogledati OVDE.




Aleksej Krilov (1987-16.3.2008)

Aleksej Krilov
imao je 21 godinu kada je njega i njegovih par prijatelja napala grupa od 20-ak fašista dok su se kretali ka klubu u kom se te večeri održavao antifašistički koncert. Aleksej je zadobio 34 uboda nožem od čijih posledica je preminuo na licu mesta.












Jan Kučera (1990-18.1.2008.)

Jan Kučera
Pre skoro pet godina, 18. januara 2008. u gradu Pribramu, u Češkoj, ubijen je 18-godišnji Jan Kučera. Ubio ga je naoružani 20-godišnji nacista. Jan Kučera preminuo je u bolnici dva dana kasnije.
Nacista koji je odgovoran za ubistvo uhapšen je nedugo nakon ubistva, a policija je ceo slučaj procesuirala kao običnu kafansku tuču. Nacista je na kraju bio optužen samo za pokušaj ubistva, iako je bilo očigledno da je on ubica, jer postoji čak i video zapis dostupan javnosti. Svedoci su rekli da je pre ubistva došlo do verbalnih incidenata kada je grupa neonacista počela da provocira salutiranjem i vređanjem grupe mladih pankera i antifa skinheada. Nakon toga, izvan kafića, Jana je nožem izboo Jiri Fous, nacist koji je dobro poznavao borilačke veštine.
Jan Kučera je preminuo zbog dve ubodne rane i zbog gubitka ogromne količine krvi dok je povređen sa prijateljima čekao vozilo hitnepomoći.
Jan Kučera nije bio običan mladić kojem je S.H.A.R.P. (SkinHeads Against Racial Predjuce) pokret bio samo moda. Jan se nikada nije ustručavao da izrazi svoje
mišljenje. Svoja uverenja i svoje ideale sledio je do samoga kraja.



Aleksandros Grigoropulos (1993-6.12.2008)
Aleksandros Grigoropulos
Šestog decembra 2008., u devet sati uveče, pripadnik specijalne policijske jedinice se zaustavio, naciljao i upucao 15-godišnjeg dečaka u kvartu Egzahija u Atini. Bio je to učenik Aleksandros Aleksis Grigoropulos. Ubistvo ovog dečaka bilo je kapisla za socijalnu revoluciju koja je tada otpočela u Grčkoj i koju po svemu sudeći drugovi i drugarice iz Grčke sve odlučnije žele da sprovedu do kraja.









Stanislav Markelov (20. 5.1974 - 19.1. 2009.)

Stanislav Markelov  po zanimanju advokat. Ubijen na 19. maja 2009 u Moskvi, po napuštanju konferencije za štampu, na manje od pola kilometra od samog Kremlja. Dvojica osumnjičenih za ubistvo
članovi su radikalne, nacističke grupe. Motiv ubistva bio je osveta zbog Markelovog zastupanja antifa aktivista.











Anastasija Baburova (30.11.1983-19.1.2009.)

Anastasia Baburova
po zanimanju novinarka u listu Novaja Gazeta i studentkinja novinarstva na Moskovskom državnom univerzitetu. Istraživala je aktivnosti neonacističkih grupa i organizacija. Ubijena je kada i advokat Stanislav Markelov od strane dvojice pripadnika radikalne nacističke grupe.











Ilija Džaparidže(...-28,6.2009.)
Ilija Džaparidže
poreklom iz Gruzije, ubijen je 28. juna 2009.godine u centru Moskve sa 4 hica iz pištolja, a zatim je izboden 26 puta po celom telu. Džaparidže je ubijen noć pred utakmicu FK Dinamo na kojoj je bilo planirano da on razvije baner sa parolom "Fudbal protiv rasizma"








Ivan Kutorskoj "Kostolom"
Ivan Kutorskoj zvani Kostolom
U ponedjeljak, 16. novembra 2009,u večernjim časovima, 26-godišnji Ivan Kutorskoj, poznatiji kao Vanja-Kostolom, ubijen ispred ulaznih vrata svoje kuće. Iako ovo ime nije poznato široj javnosti, Vanja je bio kolosalna figura među ruskim antifašistima i levičarima. Jedan od osnivača
ruskog militantnog antifašističkog pokreta, istaknuti borac protiv nacista i dominantna ličnost na ruskoj hard core-punk sceni zadnjih 15-ak godina. No to ne znači da je bio samo tupavi razbijač, diplomirao je pravo kao jedan od najboljih studenata, pomagao je beskućnicima i obespravljenima i borio se za prava životinja. Kao mladić, sa svojim prijateljima počeo je izbacivati naciste sa svirki u Moskvi, jedan je od osnivača Moskovskog R.A.S.H.-a (Crvenih i Anarho Skinheda – Red and Anarchist Skinheads).
Sa tom svojom grupom čuvao je antifa koncerte i učestvovao na raznim protestima. Učio je antifašiste borilačkim veštinama.
Te kobne večeri, napad na Vanju usledio je iz zasede i sa leđa, onako kako samo i može najsmrdljiviji talog ljudskog društva da napadne. Ubijen je sa dva hica iz pištolja direktno u potiljak. Iako naoružane, ubice nisu smele da se nađu oči u oči s Kostolomom. On je do tad preživeo tri pokušaja ubistva i bio je strah i trepet za sve ruske desničare. Nakon kukavičkih pokušaja, uvek brojniji neprijatelj naoružan noževima, pajserima i palicama ovoga puta odlučio se za vatreno oružje. Nakon svakog pokušaja ubistva Vanja je ostajao veran svojim idealima i još jači u borbi protiv nacističke mržnje. Iako su svi pokušaji ubistva snimljeni sigurnosnim kamerama policija nije učinila ništa da pronađe počinitelje za koje se zna da su povezani s organizacijama bliskim ruskoj vladi. Ivan Hutroskoj zauvek će ostati u sećanjima svih boraca protiv nacista, kao jedan od najsvetlijih primera snage, volje i požrtvovnosti.
Za kraj evo jednog saveta koji je Vanja dao svim antifašistima u jednom od svojih poslednjih intervjua, pedesetak dana pre ubistva:
"Završite ono što ste započeli. Napravite svoj časopis. Izdajte ga redovno. Nemojte da se na tome završi... Kao što je ovde, nažalost, čest slučaj. Voleo bih da ljudi ne prestaju da se bave ovako bitnim stvarima. Da razvijaju i proširuju svoje vidike, da ruše društvene stereotipe. Da posmatraju društvo iz drugog ugla. Manje priče-više rada."




Eduard Čuvašov (1962-2010)

Eduard Čuvašov
sudija gradskog suda u Moskvi, predsedavao u nekoliko većih slučajeva koji su uključivali neonaciste. Ubijen od strane istih na stepeništu svoje zgrade u centru Moskve. Par meseci pre smrti Eduad Čuvašov predsedavao je u suđenju "Belim vukovima", bandi sačinjenoj uglavnom od mlađih nazi-skinheda (bonheda) koji su svoje žrtve prebijali i boli sve do smrti, a često bi to ovekovečili kamerom, te kačili ​​na internet. Čuvašov ih osuđuje na po 23 godina zatvora. Pored njih osudio je i nekoliko nacista odgovornih za desetak ubistava iz mržnje.












Kostja Lunkin (1985-31.5.`10)
Kostja Lunkin
23. maja 2010. godine, dok je proslavljao svoj 25. rođendan, Kostja Lunkin je nedaleko od svoje kuće u gradu Rjazan u Rusiji, napadnut i brutalno pretučen. Glava mu je smrskana kamenom. Odvezen je u bolnicu u kojoj je do 31. maja bio u komi kada je preminuo.










Nikita Kalin (1991-9.2.2012.)
Nikita Kalin
U četvrtak 9. februara 2012., u 6:30 ujutro, u oblasti instituta “FIAN” domar je pronašao telo Nikite Kalina, rođenog 1991.godine. Policija je stigla u 8:00h, a oko 11:00h kontaktirala majku ubijenog. Prema rečima majke, Nikita je uboden 61 put, rebra su mu bila polomljena na više mesta, a imao je i povrede glave. Očigledno je da je Nikita napadnut od strane grupe ljudi, a policija je takođe – nezvanično – rekla majci da je osumnjičeni (koji je priveden) nacional-socijalistički aktivista.Nikita je poticao iz radničke porodice, i nikada nije krio svoje anarhističke i antifašističke stavove.












U čast ubijenih drugova iz Rusije umetničke anarho grupa "Bakunjinova Deca" 2009. snimila je jako poučan i inspirišući film o tome kako se boriti protiv države, kapitalizma i naravno protiv fašističkog šljama, kako u vladi tako i na ulici. O ovim temama pričaju nam nenasilni, ali i radikalni, militantni ruski antifa aktivisti. Ovaj film objavljivali smo već ranije na blogu, ali priča o ruskoj antifa sceni, o njenim uspesima ali i problemima, mnogo bolje može da se shvati ukoliko se i film "Antifašistički stav (Rusija)" nađe u okviru ovog posta.


Нема коментара:

Постави коментар