Pismo o završetku štrajka glađu anarhistkinje Angeliki Spyropoulou (Grčka)

Pre mesec dana država reda i zakona, koja je držala majku Christos-a i Gerasimos-a Tsakalos-a i Gerasimos-ovu devojku u pritvoru, pokušala je da pošalje poruku. To je bila jasna poruka: kazna za primer ostalima, kao i projekcija neuspeha i sujete otpora, uz ponovnu potvrdu mita o svemogućnosti policije i sudske mafije. Cilj je bio da se emotivno iscrpe oni koji odbijaju da se predaju i polože oružje, uprkos ropstvu, u ćelijama demokratije. Odgovor je bio brz i jasan. Ostaćemo zauvek na suprotnom kraju spektra i nepokolebljivo kidisati na vas. Ovaj monotoni svetski poredak, nametnut od strane spore i nefleskibilne sudske logike, pred kojom se sve ruši, ostavlja me hladnim. Buntovnik odbija da prihvati ponuđenu sudbinu, stoga mi bacamo sebe u žar borbe, ovoga puta sa našim telom kao oružjem i smrću kao neprijateljem. Sada, „ne mogu da prihvatim sudbu koja mi je dodeljena i dok je moja inteligencija uvređena kršenjem pravde, ja se uzdržavam od prilagođavanja moje egzistencije smešnim uslovima  postojanja ovde dole“ (André Breton).

Stoga, otpočeli smo štrajk glađu, ne kako bi izabrali apstraktni ideal emotivne bede i ciljali na potvrdu bankrota, već da bi zahtevali ono što ne može biti ograničeno idejom o humanosti, da budemo uzeti u obzir; naravno, pričam o emocionalnim vezama koje nemaju političku pozadinu. Međutim, nije najznačajnije ono što neko kaže ili formuliše svojim rečima, već iskrenost koja ide uz to, odnosno pouzdanost onoga šta se izražava. Iz zatvora, gledajući vaše drugove kako flertuju sa smrću i dok za vas iscrpljene, ne postoji jasna granica između sna i jave. Kroz ovaj ples sa smću gubi se zdrav razum, dobija se na besu, a tvrdoglavost dokazuje neumornost. Sa dostojanstvom kao vodičem i doslednošću kao saputnikom, nastavljaš borbu sa njih, za sebe, za dvoje ljudi koji trpe posledice tuđih izbora.

Prema tome, nakon 32 dana ja okončavam štrajk glađu jer je majka drugova, kao i devojka jednog od njih, oslobođena. Dali smo ovoj bici dragocenu snagu različitim vidovima solidarnosti, krojenu van zatvorskih zidina. Vatreni pogledi ljudi koji su shvatili neophodnost akcije, koje je postojala i koja se nastavlja borbom zatvorenika – prosto greje srce. Ova pobeda je naša koliko i vaša.

SNAGA I SOLIDARNOST SVIM ŠTRAJKAČIMA GLAĐU KOJI NEZADRŽIVO 

NASTAVLJAJU SVE DO ZADOVOLJENJA USLOVA

POD CRNOM OŠTRICOM SMRTI ĆEMO OSVOJITI ŽIVOT... SMEJUĆI SE.

NI KORAKA NAZAD PRED PROTIVNIIMA SLOBODE

SVE SE NASTAVLJA...

Aggeliki Spyropoulou

4.4.2015.

Ženski zatvor u Koridalosu