Dvadeset šestog januara u Parizu fašistički organizatori marša ,,Dan mržnje” sakupili su veliki broj svojih aktivista.
Paradirali su salutirajući i sa očigledno antisemitskim sloganima. Neonacističke grupe (kao što je omladina Petainista) bili su rame uz rame sa političarima Nacionalnog fronta (NF), kao i mnogim predstavnicima čisto fašističkih pokreta: rojalistima, religioznim ekstremistima, negacionistima, antisemitima, homofobima…
Gotovo svi antifa aktivisti su bili nespremni za ovaj skup, budući da organizatori nisu pokazali pravo značenje ovog događaja, pre dana D.
Isti ovi fašisti ponoviće okupljanje na demonstracijama koje planiraju za 5. april 2014. u svim većim gradovima Francuske.
Otvoreno pozivamo na organizovanje kontraprotesta istog tog dana, kako bismo se suprostavili fašizmu.
Fašističke grupe su naoružane, organizovane i veoma nasilne, i to su i ranije više puta pokazali; najskoriji poznati primer toga u Francuskoj jeste ubistvo druga Klementa Merika (Clément Méric), a on, na žalost, nije bio jedina žrtva.
Evo liste drugova antifašista koji su ubijeni u zadnjih nekoliko godina:
Silvio Meier: novembar 1992, Nemačka
Lin Newborn / Daniel Shersty: jul 1998, USA
Carlo Giuliani: jul 2001, Italija
Davide Cesare: mart 2003, Italija
Nikolai Girenko: jun 2004, Rusija
Timur Kacharava: november 2005, Rusija
Alexander Ryukhin: april 2006, Rusija
Ian Kucira: januar 2007, Poljska
Ilya Bondarenko: jul 2007, Rusija
Carlos Palomino: novembar 2007, Španija
Jan Kucera: januar 2008, Češka
Aleksey Krylov: mart 2008, Rusija
Fyodor Filatov: oktobar 2008, Rusija
Ivan Khutorskoi: novembar 2009, Rusija
Ilya Dzhaparidze: jun 2009, Rusija
Kostja Lunkin: maj 2010, Rusija
Clément Méric: jun 2013, Francuska
Pavlos Fyssas: septembar 2013, Grčka
Osim toga, fašističke grupe imaju veze sa policijom i vojnim službama, kao i njihovu očiglednu podršku. U većini slučajeva, kada se desi nekoliko hapšenja, oni ne predstavljaju ništa drugo do pozorišnu scenu za zabavu dobrih ljudi preko mas-medija. Stvarnost je drugačija: dok su naši drugovi anarhisti izloženi ekstremnoj represiji od strane kapitalista u Sjedinjenim Državama, fašisti bivaju brzo pušteni bez problema. Na primer, neonacista Martial Roudier, predsednik CEPE (odbora za podršku Estebana Morila, ubice Klementa Merika), osuđen je na četiri godine zatvora zbog toga što je u Nimu 2008. godine izbo druga Tomasa. Da li isti standardi važe i za naše drugove Moniku i Franciska, kojima preti zatvorska kazna?
Podrazumeva se da je fašizam degenerativan nastavak kapitalizma, koji će uvek biti sklon tome da zaštiti svoje najbolje drugove.
Ova fašistička degeneracija je u Francuskoj, kao i u celoj Evropi, započeta odavno. U Francuskoj, dok liberalna desnica Unije narodnog pokreta (the Union for a Popular Movement - UMP) očigledno pokazuje ekstremističke desničarske stavove i lažira savez, više-manje skriven, sa ultradesničarskim Nacionalnim frontom, liberalna levica Socijalističke partije (PS), koja je na vlasti i koja više nema bilo šta od socijalističkog, bori se protiv Nacionalnog fronta isključivo rečima, čime ih podstiče i to isključivo radi izbora.
S obzirom na ove uslove i iz ovih razloga, mi smatramo da bi pacifistička borba protiv fašističkih grupa ne samo bila osuđena na propast, već bi bila i potpuno neproduktivna jer it is politically recuperable by the parties in power.
Još samo da dodamo i to da je Marine Le Pen, predsednica Nacionalnog fronta, zatražila od francuskog ministra unutrašnjih poslova Manuela Valsa (Manuel Valls) da razbije antifašističke grupe. Ovo pojačava naše uverenje da jedino grupna direktna akcija može zaista uplašiti fašiste i da je to jedini mogući i uverljiv vid otpora.
Tridesete godine su već pokazale da pacifizam nije ništa drugo nego znak slabosti, kao i da takve kampanje vode još gorem. Krajnje je vreme da odgovorimo na organizovan i radikalan način.
Više nego ikad ranije, Durutijev glas se mora čuti:
,,Postoje samo dva puta, pobeda radničke klase, Sloboda, ili pobeda fašista, što znači Tiraniju. Obe grupe znaju šta će dobiti gubitnik. Mi smo spremni da uništimo fašizam jednom za svagda, čak i uprkos republičkoj vladi.”
prevedeno sa:contra-info
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.