E sad, ovaj svet bi bio još gori da nema nekih odstupanja i da ne postoje ljudi koji su toliko puta izigrani da stvarno više ne žele ni da se upuštaju u priču sa političarima i njihovim klovnovima iz raznoraznih institucija već preuzimaju stvari u svoje ruke.
Ovo je kratak tekst o tome,
O oslobađanju rakitske reke iz cevke u koju je investitor Goran Belić uspeo da je strpa uz pomoć Erste Banke i političkih veza koje je imao.
Iako je i na sudu izrečena presuda da cev mora dnapolje iz korita, država kao i sam moralni crv Belić oglušili su se o to i nastavili sa svojim neodgovornim ponašanjem prema prirodi. fenomenalna ekipa iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine s toga je organizovala direktnu akciju vađenja metalne cevuljine iz ove planinske rečice.
Tog 15.avgusta 2020 nije se vadila samo cev iz rakitske reke, već se direktno udarilo na pogubnu politiku građenja mini hidro elektrana i uništavanja životne sredine.
Naša ekipa stigla je tog jutra odmorna, orna i spremna za akciju.
I ranije smo dolazili da podržimo meštane u njihovoj borbi tako nije bilo teško naći put iako smo naišli na uklonjen znak za Rakitu zbog koga smo promašili jedno skretanje. Da li je to neko namerno uradio ili je to naša blaga opravdana paranoja jebem li ga, svakako smo vratili znak na svoje mesto i ubrzo nakon toga i stigli do sela.
Veliki broj ljudi na koje smo tamo naišli dao nam je vetar u leđa.
Atmosfera je bila zafovoljavajuća, nije bilo tenzije, iako se policija, kako u civilu tako i ova u dobro poznatoj ogavnoj plavoj boji, muvala tu sve vreme, paradirala i slikala masu.
Povezali smo se sa drugovima i drugaricama iz drugih gradova. Nešto posle10 sati masa je od strane pokreta ORSP pozvana da krene do mesta zločina počinjenog od Belića i ekipe.
Mnogo ljudi je ponelo krampove i lopate, brusilice, ašove, ne bi li se metalna zver izvukla iz vode i tu skončala.
Elan i onu poletnu energiju pobune dodatno je bilo lepo upijati u onakvoj prirodi. Ljudi su se smenjivali u kopanju, a gomila koja nije uspela da uđe u samo korito i pomogne u razbucavanju cevke, skupljalo je đubre iz reke na koje meštani Rakite nikako ne smeju da budu ravnodušni.
Dugo se narod smenjivao i na kraju na žalost nije uspeo da priču iznese do kraja zbog nedostatka adekvatne opreme. Iako je cev isečena nismo uspeli da je izvadimo celu i omogućimo reci da nesmetano nastavi da teče kako je tekla prethodnih ko zna kolko hiljada godina.
Borba naravno tu ne staje i mislim da se samo učvrstila jer su ljudi videli da mogu, dodatno se povezali i upoznali sa novim zaljubljenicima u prirodu svesnih da kapitalizam ubija sve zarad profita.
Naravno da nije sve tako idealno bilo i naravno da je bilo tu i onih koji su skupljali poene za svoje strančice (marinika tepić) , pokrete (dobrica veselinović) ili pak sulude nazadne fašističe grupacije (narodna patrolA). Ovi poslednji su čak na kraju pokušali da se obrate preko razglasa okupljenjma i verovatno objasne masi kako su migranti krivi za sve to ali su bili sprečeni.
Posebna pohvala za gljivarsko društvo Niš (oprostite ako sam pogrešio tačan naziv društva) i solidarnu kuhinju kao i lokalne meštane koji su zajedničkim snagama priredili opasnu klopu za sve učesnike ove radno-direktne akcije. Čorba od 15 vrsta gljiva izazvala je gastronomski orgazam na nepcima akcijaša.
Odlazak do prodavnice, popularne zadruge, i druženje i priča sa lokalcima dodatno je učvrstila čitavu stvar.
Stavovi su još jasniji kada vidiš koliko zapravo ljudi slično ili pak isto razmišlja.
Nastavljamo sa podrškom iskrenim braniocima reka i životne sredine.
Dole investitori i političari!
Dole mini hidroelektrane!
Živele planinske reke!
Živela sloboda!
Krizni štab ORSP
Autor fotografije: Milan Simović
 |
| Autor fotografije: Milan Simović |
