Nova BURA (10) + Leva tribina

 Deseti put za redom izašao je iz štampe antifanzin B.U.R.A. ! U ovom broju antifanzina „Borbeni Ulični Radikalni Akt“ izveštavamo vas o aktuelnostima iz Anarho/Antifa sveta, kao i o značajnim istorijskim trenucima vezanih za isti. U sklopu fanzina ovog puta nalazi se i "Leva tribina", fanzin koji se isključivo bavi navijačkim grupacijama antifašističke orjentacije.I ovoga puta (kao i predhodnih 9) fanzin je potupuno besplatan, zato ne čekajte puno, javite nam se i preuzmite svoj primerak! 

Online citanje

"Zbog otkaza preko SMS-a, osveta će biti puna besa"

 Svedoci smo svakodnevnog divljanja kapitalističkog sistema, a opet nas iznova i iznova zapanji bahatost istog i mogućnost njegovih slugu i podržavaoca da se nekažnjeno izvuku i nastave sa brutalnim eksploatacijama i ponižavanjima "običnih smrtnika".

Tako je bilo i pre 5 dana u Nišu kada se internetom proširila vest da je čak 188 radnika Šinvona otpušteno bez bilo kakve najave i to putem SMS-a!

Mnogima su stizale poruke sa "uručenjem" otkaza na putu do posla. Dva dana kasnije otpušteno je na isti način još njih 60, a istu sudbinu dočekalo je i 48 zaposlenih u fabrici Jura, majke-firme pomenutog Šinvona.

Dodatnu zabunu unosi to što je, kako kažu otpušteni, u momentu deljenja otkaza Šinvon dao oglas u kojem fabrika traži nove radnike, a u "sms obrazloženju" je kao razlog otkaza pomenuta smanjena potražnja za njihovim proizvodima. Šinvon se inače bavi proizvodnjom kablova u auto industriji. Kako se nezvanično saznaje do kraja marta očekuju se novi otkazi. 

Država, kao ni korumpirani sindikati nisu se oglasili niti stali u odbranu otpuštenih radnika i radnica. 

Ljudima je dosta ovakvih neizvesnosti na poslu i bahatosti poslodavaca koji u talu sa državom vuku poteze bez ikakvih posledica. 

O tome i govori ovaj transparent koji je okačen na mostu u niškoj tvrđavi sa jasnom porukom punom opravdanog nezadovoljstva. 

"Zbog otkaza putem SMS - a, osveta će biti puna besa!" tekst je koji se nalazi na pomenutom transparentu. 

Za sada nije poznato ko stoji iza ove akcije ali je parola direktna i jasna i očito je delo klasno svesnih i borbenih radnika.

Za radničku pobunu! 

Svi u štrajk!

ANTIFA Niš

 

20 godina nepravde! Dragane počivaj u miru!

 Dana 04. Februara 2001. godine preminuo je legendarni glumac  u svojoj 52. godini, Dragan Maksimović. 17. Novembra 2000. godine, Dragan Maksinović Maksa je na Zelenom Vencu, u sred bela dana bio meta neonacista, navijača Rada, čiji se identitet  do dana današnjeg, dvadeset celih godina kasnije, nije saznao. Maksa je njima zaličio na roma i tom prilikom, zbog zadobijeh batina, par meseci proveo u bolnici i od posledica, preminuo. 

Čak ni tada, on  nije želo da identifikuje batinaše koji su mu to učinili. O njegovim filmskim dostignućima mogli bismo da nabrajamo i nabrajamo, ali navešćemo samo par:"Šmeker", "Petrijin Venac","Lepa sela, lepo gore","Crni bombarder","Mi nismo anđeli".... 

Ovom prilikom želimo da se uspomena na Dragana Maksimovića sačuva, i da se nikad ne zaboravi jedno  ubistvo ( od mnogih) od strane fašista koje je prošlo nekažnjeno! 

Sećanje je borba, a borba traje već 20 godina!! Maksi u čast: "Smrt fašizmu, sloboda narodu"!

Antifa Niš

Slike akcije:

Nova BURA (9) + Leva tribina

 Deveti put za redom izašao je iz štampe antifanzin B.U.R.A. ! U ovom broju antifanzina „Borbeni Ulični Radikalni Akt“ izveštavamo vas o aktuelnostima iz Anarho/Antifa sveta, kao i o značajnim istorijskim trenucima vezanih za isti. U sklopu fanzina ovog puta nalazi se i "Leva tribina", fanzin koji se isključivo bavi navijačkim grupacijama antifašističke orjentacije.I ovoga puta (kao i predhodnih 8) fanzin je potupuno besplatan, zato ne čekajte puno, javite nam se i preuzmite svoj primerak! 

Online

Dvanaest godina nepravde, Aleksis živi!

Atina – Grčka, pre svega Atina i Solun, masovnim demonstracijama obeležila je dvanaestogodišnjicu od stradanja petnaestogodišnjaka Aleksisa Grigoropulosa. Njegova smrt od policijskog metka pokrenula je tada lavinu nezadovoljstva, nereda i protesta kakve Grčka do tada nije videla u svojoj istoriji. 

Kobna pucnjava koja je pokrenula nerede i proteste dogodila se  6. decembra 2008. nešto posle 21 časova u okrugu Egzarhija u centru Atine.Prema izveštajima iz novina, dvojica pripadnika specijalnih jedinica (Ειδικοι Φρουροι) (posebna kategorija grčkog policijskog osoblja,prvobitno namenjeno obavljanju poslova straže na javnoj imovini) , bile su umešane u manji verbalni sukob sa malom grupom tinejdžera u glavnoj ulici u Egzarhiji ispred loklane prodavnice.Kada su se odvezli svojim policijskim automobilom, na susednom prelazu ulice sukobili su se sa drugom manjom grupom. Grčki policijski centar za operacije naredio je dvojici stražara da se odmah isključe i povuku sa mesta sukoba.Međutim, dvojica stražara nisu se povukla iz ulice, nasuprot tome odlučili su da na svoju ruku krenu u otvoreni sukob sa tinejdžerima. Umesto toga, dvojica  pripadnika specijalnih jedinica odlučil su da parkiraju svoje policijsko vozilo ispred sedišta PASOK-a,  i pešaka krenuli u ulicu Tzavella, kako bi se suprotstavili okupljenima. Posle  verbalnog zlostavljanja koju su, prema rečima nekoliko svedoka, pokrenuli stražari, jedan od njih, Epaminondas Korkoneas, pucao je iz službenog pištolja. Policijski izveštaj o incidentu tvrdi da je policajac pucao kao odgovor na ponovljeni napad mladića, koji je uključivao bacanje kamenja i flaša. Očevici koji su razgovarali sa grčkim medijima, međutim, izvestili su da mladi nisu napali policajce, i da policajci nisu bili fizički ugroženi, policajci su prišli grupi i verbalno ih napali kako bi ih isprovocirali da uzvrate.Policajac je u izveštaju rekao je da je ispalio tri hica, dva upozoravajuća u vazduh i treći uperen u zemlju, mada nekoliko očevidaca reklo je da veruje da je policajac direktnonišanio u okupljene tinejdžere. Žrtva, Aleksandros - Aleksis Grigoropulos (grčki: Αλεξανδρος - Ανδρεας Γρηγοροπουλος) bio je petnaestogodišnji đak, koji je živeo u  severnom atinskom predgrađu Palaio Psichiko i pohađao školu Moraitis. Odmah nakon pucnjave, prevezen je u obližnju bolnicu Evangelismos, gde je proglašen mrtvim.

Sud u Amfissi (koji se sastojao od trojice sudija i četiri porotnika) proglasio je dvojicu policajaca krivim. Epaminondas Korkoneas proglašen je krivim za „ubistvo sa direktnim umišljajem“, a Vasilis Saraliotis proglašen krivim kao saučesnik. Korkoneas je osuđen na doživotnu i dodatnih 15 meseci zatvora (glasovi 4–3), dok je Saraliotis osuđen na deset godina zatvora (glasovi 6–1). U julu 2019. godine doživotna kazna protiv Korkoneasa ukinuta je po žalbi i smanjena na 13 godina zatvora, a Korkoneas je nakon toga pušten iz zatvora.

U roku od sat vremena nakon pucnjave na Aleksisa, besni demonstranti izašli su na ulice, oko Egzarheje i izbili su nasilni obračuni sa policijom. U međuvremenu, slične demonstracije zabeležene su i u drugim grčkim gradovima, uključujući Solun, Janjinu, Komotini, Kastoriju, Patras,  Tripoli, Volos, Hios, Trikala, Mitilenu, Agrinio, Kavalu, Krf, Pirej, Haniju, Heraklion, Rodos , Karditsa, Lamia, Stilida, Drama, Ksanthi,  Lagkadas, Kozani, Alekandroupoli, Larisa i Corinth. Posle ponoći, demonstracije u Atini pretvorile su se u nasilne nerede u nekim centralnim ulicama grada. Do zore u nedelju, 24 policajca su povređena, jedan teško (sa opekotinama lica i unakaženim malim prstom) i 31 prodavnica (naročito preko ulice Ermou), 9 banaka i 25 automobila je ozbiljno oštećeno, izgorelo ili uništeno u okviru centra grada. Serija protesta i nereda nastavljena je mesecima kasnije grčkim protestima u maju 2010. godine. Protesti su dobili i međunarodni značaj, širom sveta ljudi su pružali podršku i solidarnost sa borbom grčkog naroda za pravdu. 

Dvanaest godina nepravde!

Protiv države i kapitalizma!

 

ALEKSIS ŽIVI !

 

Utisci iz Rakite

Dobro je svima poznato koliko je niska svest u Srbiji o direktnoj akciji kao načinu borbe. Maltene da je i nema. I koliko god da je narod svestan da je krajnje vreme došlo i da su svi sa političke scene davno zreli za onu popularnu motku ipak na svakom protestu elita uspe da opravdani narodni gnev umiri i nametne onu dobro poznatu floskulu "samo civilizovano, nismo mi ko oni". Zaključak - Elitu na kitu!

E sad, ovaj svet bi bio još gori da nema nekih odstupanja i da ne postoje ljudi koji su toliko puta izigrani da stvarno više ne žele ni da se upuštaju u priču sa političarima i njihovim klovnovima iz raznoraznih institucija već preuzimaju stvari u svoje ruke. Ovo je kratak tekst o tome,

O oslobađanju rakitske reke iz cevke u koju je investitor Goran Belić uspeo da je strpa uz pomoć Erste Banke i političkih veza koje je imao.

Iako je i na sudu izrečena presuda da cev mora dnapolje iz korita, država kao i sam moralni crv Belić oglušili su se o to i nastavili sa svojim neodgovornim ponašanjem prema prirodi. fenomenalna ekipa iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine s toga je organizovala direktnu akciju vađenja metalne cevuljine iz ove planinske rečice. Tog 15.avgusta 2020 nije se vadila samo cev iz rakitske reke, već se direktno udarilo na pogubnu politiku građenja mini hidro elektrana i uništavanja životne sredine. Naša ekipa stigla je tog jutra odmorna, orna i spremna za akciju. I ranije smo dolazili da podržimo meštane u njihovoj borbi tako nije bilo teško naći put iako smo naišli na uklonjen znak za Rakitu zbog koga smo promašili jedno skretanje. Da li je to neko namerno uradio ili je to naša blaga opravdana paranoja jebem li ga, svakako smo vratili znak na svoje mesto i ubrzo nakon toga i stigli do sela. Veliki broj ljudi na koje smo tamo naišli dao nam je vetar u leđa. Atmosfera je bila zafovoljavajuća, nije bilo tenzije, iako se policija, kako u civilu tako i ova u dobro poznatoj ogavnoj plavoj boji, muvala tu sve vreme, paradirala i slikala masu. Povezali smo se sa drugovima i drugaricama iz drugih gradova. Nešto posle10 sati masa je od strane pokreta ORSP pozvana da krene do mesta zločina počinjenog od Belića i ekipe. Mnogo ljudi je ponelo krampove i lopate, brusilice, ašove, ne bi li se metalna zver izvukla iz vode i tu skončala. Elan i onu poletnu energiju pobune dodatno je bilo lepo upijati u onakvoj prirodi. Ljudi su se smenjivali u kopanju, a gomila koja nije uspela da uđe u samo korito i pomogne u razbucavanju cevke, skupljalo je đubre iz reke na koje meštani Rakite nikako ne smeju da budu ravnodušni.

Dugo se narod smenjivao i na kraju na žalost nije uspeo da priču iznese do kraja zbog nedostatka adekvatne opreme. Iako je cev isečena nismo uspeli da je izvadimo celu i omogućimo reci da nesmetano nastavi da teče kako je tekla prethodnih ko zna kolko hiljada godina. Borba naravno tu ne staje i mislim da se samo učvrstila jer su ljudi videli da mogu, dodatno se povezali i upoznali sa novim zaljubljenicima u prirodu svesnih da kapitalizam ubija sve zarad profita. Naravno da nije sve tako idealno bilo i naravno da je bilo tu i onih koji su skupljali poene za svoje strančice (marinika tepić) , pokrete (dobrica veselinović) ili pak sulude nazadne fašističe grupacije (narodna patrolA). Ovi poslednji su čak na kraju pokušali da se obrate preko razglasa okupljenjma i verovatno objasne masi kako su migranti krivi za sve to ali su bili sprečeni. Posebna pohvala za gljivarsko društvo Niš (oprostite ako sam pogrešio tačan naziv društva) i solidarnu kuhinju kao i lokalne meštane koji su zajedničkim snagama priredili opasnu klopu za sve učesnike ove radno-direktne akcije. Čorba od 15 vrsta gljiva izazvala je gastronomski orgazam na nepcima akcijaša. Odlazak do prodavnice, popularne zadruge, i druženje i priča sa lokalcima dodatno je učvrstila čitavu stvar. Stavovi su još jasniji kada vidiš koliko zapravo ljudi slično ili pak isto razmišlja. Nastavljamo sa podrškom iskrenim braniocima reka i životne sredine.

Dole investitori i političari! Dole mini hidroelektrane! Živele planinske reke! Živela sloboda!

Krizni štab ORSP

Autor fotografije: Milan Simović

Autor fotografije: Milan Simović

78 godina od proboja logora Crveni Krst

Dana 12. februara 1942. godine grupa od 147 golorukih logoraša je napala stražare i pokušala proboj iz logora Crveni Krst u Nišu. U tome je uspelo njih 105, a 42 su ostavila svoje živote na logorskim žicama. To je ujedno prvo organizovano bekstvo iz nekog logora u porobljenoj Evropi. Logoraše je u bekstvu predvodio borac NOP-a, Branko Bjegović. 
Koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu osnovali su Nemci u septembru 1941. godine. U logoru su bili zatočeni komunisti, antifašisti, veliki broj Roma i Jevreja i antinemački nastrojeni Srbi. Od preko 30 000 ljudi koji su prošli kroz logor više od 10 000 je streljano na Bubnju, a veliki broj je poslat na prinudni rad u Austriju, Nemačku, Poljsku, i Norvešku. Sistematsko mučenje, zlostavljanje, streljanja, nepodnošljivi uslovi boravka su bili svakodnevica ljudi čija je jedina “greška” bila što su bili antifašisti, komunisti, Jevreji ili Romi.
Danas, kada je ekstremnim desničarima i fašistima dozvoljeno da se javno oglašavaju i propagiraju svoj šovinizam; kada je revizija istorije u punom jeku, od neizmerne je važnosti podsećanje na slavno antifašističko nasleđe naroda na ovim prostorima. Pobeda nad buržoazijom i njihovim slugama, fašistima, izvojevana je 1945. godine uz velike žrtve radničke klase. Ne smemo dozvoliti da nas, radnike, koji živimo od svog rada, dele tamo neki levijatani, vacići, obradovići i ostali vacisti, koji umesto mozga imaju pečurku. 

Smrt fašizmu i kapitalizmu! Sloboda narodu!

Antifašistička akcija Niš

Dan pobede, a ne dan Evrope!

Devetog maja 1945. godine nemačke fašističke trupe su potpisale potpunu kapitulaciju čime je okončan drugi svetski rat, i sa tim, najsvirepiji režim u istoriji čovečanstva je prestao da postoji. Godišnjicu pobede nad fašizmom grupa niških antifašista odlučila je da obeleži banerom koji je okačen na nadvožnjaku kod koncentracionog logora “Crveni Krst” u kome je poginulo preko 12.000 ljudi, ubijenih na najsvirepije načine, a još desetine hiljada je bilo zatvoreno i izloženo torturi i potpunoj dehumanizaciji od strane fašističkih okupatora. Uz natpis “Dan pobede nad fašizmom, a ne dan Evrope! Slava partizanima!” ovi mladi ljudi podsećaju Nišlije na značaj ovog događaja u trenutku kada se ideje i politika koja je dovela do uspona fašističkih režima naizgled povampiruju. Ponovo se danas mogu čuti glasovi industrijalista, ratnih profitera i njihovih lakeja kako pozivaju na mržnju prema manjinama, kako pozivaju na linč svega što se ne uklapa u njihovu viziju rasne čistote. Knjige iz istorije se sve češće revidiraju i cenzurišu kako bi rehabilitovali one koji su ugnjetavali i hladno činili zverstva nad nedužnim civilima i izazvali rat u kome su poginuli desetine miliona ljudi, kao i njihove pomagače kvislinge, koji su sopstveni narod izdali radi obećanja o sigurnoj budućnosti uz “firerov hiljadugodišnji rajh”. Širom sveta neonacistički i protofašistički pokreti uživaju ponovnu popularnost i uzimaju sve veću pažnju javnosti. Ne smemo dozvoliti relativizaciju zločina. Ne smemo dozvoliti sebi da zaboravimo žrtve ove bolesne ideologije. Ne smemo dozvoliti da se istorija ponovi. 

I s toga SMRT FAŠIZMU, SLOBODA NARODU! 

Živeo dan pobede nad fašizmom! 

Niš je antifašistički grad!

Međunarodna solidarnost protiv nacizma!

Dvadesetog aprila organizatori Lukovog marša, Unija Bugarskih
Nacionalista (BNS), ce održati internacionalni neonacisticki miting.
Miting nije nigde javno najavljen ali bugarska afa ekipa je saznala za
njega preko sajta francuskih neonacista koji ce ucestvovati u njemu.
Datum nije uopšte slucajno izabran - miting se održava na dan rodjenja
Adolfa Hitlera.

Sledeci dan, dvadeset prvo aprila u Project Lab-u u centru Sofije, BNS
je po prvi put javno najavio konferenciju u kojoj svako ko želi može da
ucestvuje i nauci nešto više od idejama bugarskih kao i stranih fašista.
Na konferenciji ce biti dosta ekstremista i ucesnika u mnogo akcija koje
krše i evropske i lokalne zakone. BNS i njihovi gosti se oslanjaju na
nedostatku interesovanja i apatije naroda i vlasti kako bi otvoreno
pridobili clanstvo i promovisali njihove ideale. Medu organizacijama
koje ce ucestvovati najekstremnije su nacisticke grupe iz Nemacke,
Francuske, Poljske, Madarske i Ceške. 

Taktike ovakvih grupa da maskiraju njihove ideje u "patriotizam" i
"nacionalizam", labele koje u društvu nisu direktno povezane sa fašizmom
i ekstremizmom. Svakako, malo istraživanje rada ovih organizacija
dokazuje suprotno. 

Da li želimo da Bugarska i Balkan postanu turisticka destinacija nacista
i ultra desnicarskih ekstremista? Mislimo da je odgovor jasan. Genocid i
ekstremizam ne smeju biti legitimni pogledi i ne sme im se gledati kroz
prste.

Nema mesta za naciste i fašiste!
Smrt državi i fašizmu!

SEĆANjE JE BORBA!

Niška Antifa ekipa obeležila je 75 godina antifašističkog ustanka u Srbiji, niški zaljubljenici u slobodu su 7. jula okačili baner na jednom nadvožnjaku u gradu, koji ponosno stoji i podseća sugrađane da je Srbija antifašistička zemlja. Pored banera odrađena je i akcija grafitiranja i lepljenja nalepnica na istu temu. 

"75 GODINA USTANKA NARODA PROTIV FAŠIZMA!"

“Ovom akcijom želeli smo da iskažemo poštovanje prema borcima Narodno Oslobodilačke Borbe.

Kao i revolt-gađenje prema državi koja rehabilituje one koji su ubijali borce za slobodu i “socijalistima” (istim onim “socijalistima” koji se ruku pod ruku sa ostalim stranačkim parazitima bore za fotelju u vladi, i stupaju u koalicije sa strankama koje su sinonim kapitalizma u ovoj državi), koji su istog dana položili venac ispred rodne kuće narodnog heroja Žikice Jovanovića – Španca, čiji su pucnji bili iskra koja je zapalila plamen slobode. Smatramo da se na ovaj način neguju prave vrednosti, stoga večna slava partizanima i HVALA!” -Rekli su nam iz Antifa skupine.

SLAVA PARTIZANIMA!

PETNAEST GODINA NEPRAVDE!

Možda mu uz ime ne stoji zvezda na Holivudskom bulevaru slavnih, ali neke petokrake se vrzmaju okolo.

Dragan Maksimovic, svi vec znamo o kome se radi. Ovde smo samo da podsetimo kako je završio svoju posledunju ulogu, praktično da mu odamo počast za životno delo.

Ubili ga nacisti, nek im je na Čast. I na Krv, takođe.

A šta nama ostaje? Ostaje nam samo borba, borba i sećanje. Kad vec citiram vojvođane iskoristio bih priliku da pozdravim drugare, sunarodnike mislioca koji je izgovorio jednu potpuno prigodnu recenicu za ovaj povod.

...NEMA ČOVEKA, ÐE JE ČOJEK?

Otišo si Dragane, ostala je tuga,

uvek ce te štovati ekipa sa juga!

Par fotografija akcije iz Niša:

U ime sećanja prema velikom glumačkom imenu Draganu Maksimoviću.

Antifašistička Akcija Vranje je odala poštu izlepivši nalepnice i plakate po gradu i time pokazala da još uvek pamtimo svirepe zločine fašista u ovoj državi gde je pravda uvek bila na poslednjem mestu.

Život ovog glumca je ugašen, ali sećanja na njega i njegovu zaostavštinu traju večno.

Nema pravde, nije je bilo, 15 godina ne blede sećanja!

Počivaj u miru!

Smrt fašizmu i njegovim slugama!

Par fotografija akcije iz Vranja:

Dana 4.2.2001 godine, nakon par meseci borbe za život usled brutalnog prebijanja (17.11.2000), Dragan Maksimović Maksa - glumačka i ljudska veličina, podleže povredama. Ovo svirepo ubistvo dogodilo se u Beogradu, na Zelenom vencu, ispred nekadašnje kafane ''Beli grad''. Razlog ovog zločinačkog čina bio je taj, što je neonacističkoj hordi Maksa ličio na pripadnika romske zajednice. Fašistički šljam koji je upokojio ''Simketa'', ''Bogoljuba'', ''Belog'', ''Kokana'', ''Psiha'', ''Profesora''... nikada nije pronađen.

U ime sećanja i poštovanja prema Draganu Maksimoviću Maksi, zajedničkom akcijom beogradskih antifašista i AFA Zaječar, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, odata je pošta.

Tebe i pravde nema,

15 godina, ne blede sećanja.

Počivaj u miru Makso.

Smrt fašizmu!

Par fotografija zajedničke akcije antifašista i antifašistkinja iz Beograda i Zaječara:

SMRT FAŠIZMU!

SLAVA TEBI DRAGANE!

AFA

017 – 018 - 019

Nova BURA , nova BURA ! ! !

Osmi put za redom izašao je iz štampe antifanzin B.U.R.(A).

“Dragi čitaoci i čitamajke, u rukama držite omraženu osmicu. Dakle, osmo po redu izdanje je razlepilo stranice i ugledalo sumornu sadašnjicu.

Primetili ste i sami da nas nije bilo neko vreme (znam, znam da ste pomislili na najgore, ali ste se prevarili). Redakcija Bure ponovo jaše, u stvari mi smo sve vreme bili tu. Kao ispriku za odsustvo nudimo veći broj strana ispunjenih prefinjenim tekstualnim đakonijama. Ima tu za svakog ponešto, počev od tema kao što su nasilje obrađeno od strane anarhističkog znalca Malateste, a doterano našim skromnim izvodom i prigodnim intervjuom, i istorijsko-politička razglednica Grčke. Ko ne zna autora ovih redova biće ubeđen da se radi barem o profesoru ili nekom mu bliskom. Nije izostala ni biografija s tim što je ličnost ovoga puta pas, njegova lajavost Lukanikos! Probleme izbeglica smo obradili kroz baner. Istom temom se bavi teskt koji odmah potom sledi (nekom i krv u žilama ledi). Kroz pravljenje sadržaja zapatili smo esej o nekim ljudima koji nešto rade tamo na nekom ostrvu u Južnoj Americi. Ugodu smo digli na viši nivo jednim evergrinom poput Da li mrzite političare dospelog sa Zemlje tamo dole. Tema za dva minuta 'ržnje je ovog puta silovanje, a nastavak sage o stradanjima i stradalima u Crvenim krstu stavlja tačku na ovo izdanje sa još par bombastičnih ispovesti.

Zato Burmani ne časite ni časa jer se fanzin neće sam pročitati!”   

*ANTIFANZIN BURA JE BESPLATAN I UVEK ĆE BITI!*

Do vašeg primerka možete doći na sledeći način:

Javite nam se putem bloga ili Fb stranice AFA Niš

  

Ispovest ljudi koji su preziveli bugarsku golgotu!!!

Bugarska 24/10/15

Izveštaj o očajnim uslovima za Kurde u Bugarskoj, u Dimitrovgradu, na putu od Iraka do Nemačke. Aktivisti iz Nemačke, zatekli su u Dimitrovgradu blizu bugarsko-srpske granice sedamnaestočlanu kurdsku grupu izbeglica koja beži iz Iraka prema Nemačkoj i popričali sa njima.

Govorili su o neverovatno nehumanim uslovima za prolazak kroz Bugarsku i za kriminalno, nasilničko i represivno ponašanje bugarskih policajaca.

Pored toga što je Bugarska članica evropske unije zbog Dablinske III regulative ljudi i dalje bivaju deportovani tamo gde su maltretirani i ponižavani kršenjem ljudskih prava.

Izveštaj 17.10.2015, Dimitrovgrad, Srbija:

„Mi smo grupa od 17 ljudi, žena, muškaraca, dece i dolazimo iz Iraka. Odatle smo odbegli za Tursku, odakle smo dva dana pešačili do Bugarske. Padala je kiša i mnogo smo propatili. Bugarska nam je bilo jedno od najgorih iskustava koji smo ikada imali.

Bugarska policija nas je privela na 17 dana u Sofijski zatvor, zbog  ilegalnog prelaženja granice. Odvedena je cela grupa, u kojoj je najmlađi član bilo dete staro celih sedam dana!

Nismo imali ni vode ni hrane 4 dana. Nije nam bilo dozvoljeno da idemo do toaleta, te smo morali da pišamo u flaše. Policija nas je tukla i pokrala. Sve nam je bilo oduzeto: mobilni telefoni, fotografije, novac.

Bili smo prisiljeni da sakupljamo đubre sa zatvorskog poda. Pre nego smo bili oslobođeni, odrasli su bili isprebijani, a deca odgurana. Policajke su tuke žene.

Svi muškarci su morali da se postroje goli, a zatim su bili tučeni palicama i prskani šmrkom ledenom vodom. Policajci su zatim uzeli pse i demostrirali njihovu moć. Želeli su da nas zaplaše.

Taksisti su nas pokupili iz zatvora i odvezli negde na dva dana. Tamo smo bili zatvoreni u nekoj sobi sve dok nas nisu sa još 26 čoveka prevezli kombijem do srpske granice.

Pred srpskom granicom smo bili pušteni. Trebalo nam je čak 7 sati da pređemo granicu kako bi došli do Dimitrovgrada. Bili smo iscrpljeni, ali smo osetili neko olakšanje.

U Dimitrovgradu smo otišli u srpsku policiju i registrovali se kako bi nastavili put Hrvatske.

U tom gradu sreli smo fine ljude, volontere koji su nam dali čaj, za šta smo im bili veoma zahvalni.

Nikada nećemo zaboraviti iskustvo iz Bugarske!“

Ovaj izveštaj je samo jedan u mora sličnih incidenata. Nekoliko dana smo pričali sa mnogim ljudima koji su pristizali iz Bugarske u Dimitrovgrad. Skoro bez izuzetka, ljudi su proživljavali ponižavanja, mučenja, prisilni pritvor i pljačkanje od strane bugarske policije.

Većina pristiglih izbeglica u Dimitrovgradu su morali danima da hitaju kroz šume i planine ne bi li prešli preko granicu na mestu gde nije obeležena. To je dovelo do brojnih povreda, iščašenja i preloma, izgladnelosti i potpune iscrpljenosti. Brojne izbeglice su pristizali gadno povređeni u registracioni kamp u Dimitrovgradu, neki čak sa ranama od metaka.

16. oktobra jedan čovek je ubijen na bugarskoj granici od strane policije.Bilo je prijavjeno stradanje još najmanje 3 čoveka od strane nekoliko nezavisnih grupa, duž ruta za bekstvo u šumama na granicama između Turske i Bugarse, i Bugarske i Srbije blizu Dimitrovgrada. Mnoge izbeglice koje su uspele da se domognu Srbije, a registrovale su se u Bugarskoj, u velikom su strahu od toga da će biti deportovane nazad u Bugarsku, usled Dablinske III regulative.

IZBEGLICE SU LJUDI UPRPAŠĆENI RATOM BOGATAŠA

Izbeglice su ljudi uporpašćeni ratom bogataša. Običan narod koji beži glavom bez obzira samo da bi istu sačuvao na ramenima.
Primećujem veliko neodobravanje ljudi okolo kad se potegne tema azilanata. Među njima ima čak i ljudi koji su preživali "etničko čišćenje" devesetih, ali azilante koji trenutno prolaze kroz srbiju doživljavaju kao prenosioce zaraze ili ko zna kakve varvare. Mnogo grđi argument koji se čuje sve češće je da sa azilantima dolaze i teoristi. Alo bre! Pa njima pogotovo ne odgovara pooštrena kontrola granica, spavanje u blatu i sva ona mučenja koja trpi ovaj napaćeni narod. Takva dvoličnost i dupli standarndi su totalni poraz za ljudsi intelekt, u fazonu "kad mi to radimo onda nije fašizam". Fuj!
Ovom zgodom smo postavili baner sa natpisom "NO BORDERS NO CRY". Nadamo se da će bar neko kad vidi ovo da razmisli opet, a ne da samo reprodukuje sranja koja mu se redovno serviraju, a on ih guta.

NEMA NELEGALNIH LJUDI

POSTOJI SAMO NELJUDSKA LEGALNOST!

Solidarnost sa optuženima za slučaj “Breite Strasse” u Hamburgu!

Slomimo zakon!

Solidarnost sa optuženima za slučaj “Breite Strasse” u Hamburgu!

Datuma 27.08.2014 skvotirana je kuća “Breite Strasse” u Hamburgu. Kada su policajci došli sa namerom da iseljuju, bili su žestoko napadnuti od strane skvotera sa: vatrometom, farbom i drugim raznoraznim projektilima.

Nakon toga ljudi bivaju uhapšeni van kuće i optuženi za učešće u akciji. Neki od njih su bili pod nadzorom policije nekoliko meseci, ali sada su slobodni. Krajem avgusta 2015e sudski postupak će biti pokrenut protiv 6 osoba. Optužbe su teške, neki su čak optuženi za pokušaj ubistva zbog napada na policajce.

 

Pokažimo solidarnost sa ovom akcijom jer je protiv besmislene tiranije!

Solidarnost sa optuženima jer ne smeju biti u kandžama države!

03.-09. Avgusta 2015 Nedelja mobilizacije i agitacije u sklopu solidarnosti sa optuženima za slučaj “Breite Strasse”!

Pokažite svoju solidarnost sa pobunjenicima nebitno kako i gde! 

Preuzeto sa:

sh-contrainfo.espiv.net

Antifa Niš, solidarnost sa Društvenim Centrom!

Još jednom su se na meti države i kapitalista našli aktivisti DC-a iz Novog Sada (više o slučaju).

Nakon neuspelih pokušaja iseljavanja DC-a iz skvotiranih prostorija u Kineskoj četvrti, sada sa drugim izgovorom, a istom namerom Društvenom centru ponovo preti iseljenje!

Zbog toga smo odlučili da se solidarišemo i na taj način pokažemo javnosti da u borbi za Društveni centar njegovi aktivisti nisu sami, i da je Društveni centar neophodan jednom gradu kao što je Novi Sad!

Ekipa niških zaljubljenika u slobodu odradila je akciju plakatiranja:

SOLIDARITY WITH DC SQUAT NOVI SAD

BORBA SE NASTAVLjA! (A)

Nova BURA , nova BURA ! ! !

Sedmi put za redom izašao je iz štampe antifanzin B.U.R.(A). !

U izradi ovog broja je učestvovalo više sladokusaca pisane reči iz revolta, jednom rečju Burmana, a za razliku od predhodnih brojeva to nisu samo ljudi iz Niša. Ako iko ima šta da napiše, prokomentariše ono što mu je danas kapitalizam priredio, prevede tekst koji mu se posebno dopao, pomogne distribuciju ili jednostavno pohvali / iskritikuje i na taj način pomogne realizaciju fanzina, neka se ne ustručava da se javi.

U ovom broju naše i vaše BURE vrebaju teme: Sada već standardnih dva (mravlja) minuta mržnje, zatim priča o neophodnosti organizovanja radikalne levice, pored toga tu su i strašni ljudi, odeljak sa kratkim biografijama. Za ovu priliku su to Đovanina Berneri i pekar Antonio Kazanova o kojima smo čisto informativno izvukli po par reči. Tu je i intervu sa trojicom solo performera koji su se opredelili za gitaru kao oružje protiv desnih ideja (čitaj gluposti). Potom sledi tekst o dečacima koji su bili Hitlerove gore lisje, momci i cure iz redova Hitloreve omladine koji su pokazali, pre svega, hrabrost i suprostavili se državi kad je to bilo plaćano glavom. Manjak ćiriličnog pisma u ovom broju usled propuštenih lekcija iz istorije nadomestićemo radom jedne drugarice koji ćemo objavljivati iz delova jer se radi o pozamašnom materijalu, a tema je život (čitaj stradanje) žena u logoru u Nišu „12. februar“. To i jeste jedna važna lekcija iz istorije.

Slobodno upadajte!

 

 

*ANTIFANZIN BURA JE BESPLATAN I UVEK ĆE BITI!*

 

Do vašeg primerka možete doći na sledeći način: 

Javite nam se putem bloga ili Fb stranice AFA Niš

Povodom grčkog referenduma, izostanka vraćanja duga i izlasku iz EMU

Pismo anarhiste Nikosa Maziotisa, pripadnika urbano-gerilske grupe Revolucionarna borba, koga grčka država trenutno drži zarobljenog, sudeći mu zbog aktivnosti RB.

Sirizina vlada je u stanju raspada. Grčki izostanak vraćanja tranše duga i njen izlazak iz Evrozone, po izboru poverilaca, proces je koji je počeo 2010. godine i trenutno označava početak kraja Sirizine vlade. Implementacija memoranduma iz 2010. je bila jedna faza u procesu postepenog bankrota koji je nadnacionalna ekonomska elita izabrala kako bi osigurala održivost evra i odsekla jednu članicu, koja je zbog dužničke krize postala gangrenozna, i koja se stoga mora odstraniti. U suštini, bankrot Grčke je oduvek, od strane nadnacionalne ekonomske elite, bio posmatran kao preduslov za njen spas, čak i bez kršenja obaveza države prema poveriocima, nešto što je osigurano ulaskom države u nadležnost MMF-a, ECB-a i Evropske komisije. Od 2009. Grčka je već bila bankrotirana država i to je nešto što je bilo poznato i tadašnjoj vladi Jorgosa Papandreua, kao i Evropskoj uniji. Nadnacionalna ekonomska elita je od 2010. upražnjavala taktiku postepenog bankrota Grčke kako bi sačuvala interese poverilaca, tadašnjih vlasnika grčkih obveznica, francuskih, nemačkih, britanskih i američkih banaka.

Prvi cilj memoranduma je bio da spreči jednostranu suspenziju isplata duga od strane dužnika. Na toj osnovi, sva sredstva u vlasništvu grčke države su zamrznuta kako bi se osigurala isplata duga.

Osim toga, dug je prešao iz grčkog u anglo-saksonski zakon, sprečavajući konverziju duga iz evra u bilo koju drugu manje vrednu nacionalnu valutu. Grčka država je suverenosti svojih sredstava, čije je upravljanje prebačeno pod jurisdikciju poverilaca. Odobravanjem prethodnog zajma od 110 milijardi evra i menjanjem starog duga novim, drugi cilj memoranduma je postao isplata tadašnjim vlasnicima grčkih obveznica i transfer duga na međunarodne organizacije, MMF, ECB i države članice Evropske unije. Sa ovim procesom produžavanja grčke krize, vlasnici grčkih obveznica koji su u pogledu investicionih vrednosti imali u svom posedu beskorisne obveznice, uspeli da ih se otarase sa najmanjim mogućim gubitkom.

Ovaj proces je nastavljen restruktuiranjem duga investiranjem privatnog sektora, koje se desilo u martu 2012. godine. U njemu su veliki pobednici bile strane banke, dok su veliki gubitnici bile grčke banke, grčki fondovi socijalnog osiguranja i mali akcionari.

Paralelno sa ovim, nadnacionalna ekonomska i politička elita su pretvorile zemlju u ruševine i koristeći dilemu „mere štednje ili bankrot i katastrofa“ tokom pet godina su lansirale politiku socijalnog genocida i eutanazije delova populacije, dovodeći do smrti i siromaštva, gladi i bede.

Konačni cilj poverilaca je da stvore dvodelnu Evropsku uniju, sa moćnim državama sa jedne i slabim, dužničkim državama sa druge strane.

Kao što smo pisali, kao zarobljeni pripadnici Revolucionarne borbe u decembru 2010. u našem tekstu „Hajde da u Grčkoj napravimo početak globalne socijalne revolucije“: „Naš izlazak iz EMU-a (Ekonomska i monetarna unija EU) se podrazumeva kako bi se osigurao opstanak evra. Međutim, kako se kriza produbljuje, jedna evropska zemlja za drugom će u skoroj budućnosti doživeti finansijski kolaps, neće samo EMU biti teško da opstane, već i samoj Evropskoj uniji. Najoptimističniji scenario za budućnost Unije je stvaranje formacije koju će voditi velike, bogate države dok će bankrotirane, siromašne države evropske periferije biti pretvorene u protektorate koji će svoju ekonomsku i političku nezavisnost u potpunosti prepustiti vodećim evropskim silama. Ovo rešenje se promoviše u Evropskoj uniji kroz stvaranje mehanizma kontrolisanog bankrota.“

Gotovo pet godina kasnije ovaj proces se uobličava kroz nemogućnost Grčke da vrati kredite i njenim izlaskom iz EMU-a. Kroz proces kontrolisanog bankrota Grčka je postala prva država koja je inaugurisala početak dvoslojne Evropske unije. Sve grčke vlade, od 2010. do danas, savesno su služile sprovođenju ovog procesa.

Sirizina vlada se urušava mnogo brže nego njene prethodnice, vlade Samarasa i Papandreua. Uprkos činjenici da su se za samo pet meseci odrekli plana zbog kog su izabrani, činjenici da su prihvatili otplatu duga i potpisali produženje postojećeg memoranduma, uprkos tome što su pogazili mnoge od svojih „crvenih linija“ u pregovorima u cilju potpisivanja novog sporazuma sa poveriocima — sporazuma za koji su i sami priznali da je mnogo oštriji nego mere koje je predložio (bivši ministar finansija) Harduvelis — poverioci su ipak odlučili da Grčka bankrotira i izađe iz EMU-a, naravno sa netaknutim dužničkim obavezama. Za pet meseci vlasti, Siriza je pokazala koliko je njihov program nesprovodiv, koliko su njihove kejnzijanske reforme neprimenjive u uslovima globalizovanog neoliberalnog okruženja u okviru Evropske unije, koliko je protivrečno bilo prihvatiti otplatu duga i u isto vreme povećavati minimalnu platu, pristati na privatizacije i zahtevati da država bude zastupljena u privatizovanim preduzećima, tražiti finansiranje od poverilaca i u isto vreme odbijati primenu uslova sporazuma o kreditu na čiji produžetak su sami pristali 20. februara 2015, ulaziti u teške pregovore i u isto vreme prelaziti preko „crvenih linija“, pristajući na mere iz memoranduma i indirektno, preko novih poreza i povećanja PDV-a, na dalja smanjenja prihoda ljudi i povećanje otpuštanja i nezaposlenosti; mislili su da ucenjuju poverioce pretnjom da neće plaćati rate duga, a 20. februara su pristali da potpišu da neće biti jednostranog otkaza plaćanja i da će sredstva u vlasništvu grčke države biti zamrznuta i prodata u slučaju neplaćanja.

Jasno je da su poverioci sve vreme smatrali da je Sirizina vlada nepouzdan partner i administrator grčke krize. Petojulski referendum o kom je vlada odlučila, o prihvatanju ili odbijanju predloga poverilaca, je ništa drugo nego medijski menadžment njenog političkog brodoloma, praćen teorijama zavere i sumnjama u politički puč i „novu julianu“ (misli se na događaje od jula 1965) usmerenu na njeno svrgavanje.

Ali, u stvarnosti, Sirizina vlada pada pod težinom sopstvenih protivrečnosti i sopstvenih ćorsokaka. Referendum nema nikakvog materijalnog značaja jer pet dana pre glasanja, 30. juna, program štednje ističe i zemlja ulazi u stanje nelikvidnosti, tako da neće biti nikakvih novih pregovora ili predloga za sporazum sa poveriocima. Pored toga, ishod referenduma, kakav god da bude, neće imati nikakvog uticaja na bankrot zemlje i njen izlazak iz EMU — obe stvari su neizbežne — niti će sprečiti konačni kolaps vlade.

U slučaju da na referendumu pobedi opcija „DA“, pad vlade će biti mnogo brži, imajući u vidu da je pitanje formulisano u korist negativnog odgovora.

Ukoliko većina koja će učestvovati na referendumu izabere „NE“, moguće je da će vlada dobiti malo vremena, ali ona je potpuno nesposobna i nepripremljena da se izbori sa posledicama bankrota i izlaskom iz EMU, tako da će pre ili kasnije uslediti pad.

Nevezano za ishod, referendum je varljiv, jer ono što je zapravo u pitanju je dilema evro ili drahma, i niti jedna opcija ne obezbeđuje rešenje za probleme naroda.

Kao što smo rekli kao Revolucionarna borba, izlazak Grčke iz EMU, i usvajanje drahme u okvirima Evropske unije, ostavlja problem duga netaknut, i ne poništava obaveze iz memoranduma. Pošto uslovi memoranduma zabranjuju konverziju duga iz evra u bilo koju drugu potcenjenu nacionalnu valutu, uvođenje drahme ne samo da ne bi smanjilo dug, već bi ga povećalo.

Takođe, uvođenje potcenjene drahme bi vodilo u dalju smanjenje kupovne moći radnika, a time i do pada životnog standarda, što bi dalje povećalo bedu i siromaštvo. Dakle, samo pitanje valute ne rešava problem. Oni koji misle da je izlazak iz EMU u okvirima Evropske unije radikalno rešenje, užasno greše. Trenutno, grčki izlazak iz Evrozone traži sami poverioci, želeći da zemlju pretvore u protektorat u okviru EU, kako bi se mogla lakše rasprodati i tako isplatila dugove.

Jedino akcijama odozdo, jedino akcija revolucionarnog pokreta koja će zbaciti kapital i državu, će obrisati dug, iščupati zemlju iz EU, NATO i tržišne ekonomije, i dati radikalno rešenje. Reorganizaciju društva na temeljima slobodarskog komunizma, zasnovanog na konfederaciji zajednica, radničkih saveta i narodnih skupština. Upravo sada, politički bankrot Sirize, finansijski bankrot države i izlazak iz EMU — sa posledicama koje su nepoznate čak i samim kreditorima — otvoriće niz mogućnosti za revolucionarne snage, unapređujući izglede za preokret.

Apstencija na referendumu!

Ne dilemi između evra i drahme!

Jedino rešenje je socijalna revolucija i naroužani narod!


Nikos Maziotis

Zatvor Koridalos, 28. jun 2015.

Preuzeto sa:
www.inicijativa.org