Picerija Anarhija je skvot u Beču. Naša kuća. Više od dve godine sve svoje snove i nadanja poklonili smo Piceriji Anarhija. Živeli smo ovde zajedno, deleći našu ljubav i naše nedaće. Imali smo diskusije, radionice, zajedničku kuhinju, akcije i borbe protiv nepodnošljivog status quo stanja današnjeg mejnstrim društva. Već dve godine ne živimo pod zakupnim ugovorom; i dalje smo protiv sklapanja jednog takvog. Ovaj uslov, naravno, nije prihvaćen od strane austrijske vlade, stoga će pokušati da nas isele 28. jula 2014.
Nećemo otići, borićemo se za našu kuću, a tražimo da nas podržite.
Da bismo izbegli zabunu, želimo da istaknemo da su vlasti iznova i iznova odlagali datum iseljenja. Pretpostavljamo da nije promenjen plan za 28. 07.
Sve informacija na pizza.noblogs.org
Ovo nije samo naša borba. To je takođe borba naših komšija u zgradi, koji su živeli ovde mnogo godina bez ograničenog zakupa. Oni nisu direktno pogođeni ovim iseljavanjem, ali vlasnik kuće (Castella GMBH) vrši pritisak na njih da se isele na duži period. Kada mi odemo, vlasnik će moći da ponovo vrši pritisak na njih, zato što oni sami više ne mogu da mu se suprotstave. Vlasnik-kompanija ima planove da obnovi zgradu, a u ovim planovima stanovi naših prijatelja i komšija više ne postoje. Godinama su živeli u ovim stanovima koje smatraju svojim domom, i oni ne žele da odu.
Taktike koje je koristila Kastela GMBH kako bi pokušala da ih natera da odu uključuju: vandalisanje sistema napajanja, nanošenje šteta krovu kako bi kiša mogla da prodre u stanove, odbijanje da se održava zgrada, noćne posete i zaplašivanje pojedinaca, finansijske ponude, napadi buteridnom kiselinom , korišćenim uljem i bojom. Kada su pokušaji da se stanari zaplaše propali, vlasnik je došao na ideju da pozove grupu siledžija kako bi izlizali strpljenje prilagodljivih stanara. Od kako smo se uselili u zgradu, pokušavamo da ne igramo vlasnikovu igru. Podržavamo dugotrajni otpor stanara protiv Kastele GMBH.
Tokom perioda koji smo ovde, Picerija Anarhija je sve više i više postajala projekat koji pruža otpor, trn u oku, glasno NE! društvu. Pričamo o našim sopstvenim problemima i pokušavamo da se borimo sa njima. Pokušavamo da zajedno pronađemo izlaze iz njih, da preživimo kapitalističku moru na dnevnim osnovama. Konačno smo izgradili centar konkretnog otpora spekulacijama i gentrifikacionom tržištu nekretnina, kako u ovom okrugu, tako i u celom gradu.
Nismo uvek bili najbolje komšije, ali stajemo na put načinima na koje Kastela GMBH napada naše komšije, tako što javno napadamo njihovo ponašanje, sprečavamo sabotaže protiv njih i direktno se suprotstavljamo zastrašivanju. Dok god živimo ovde, građevinski radovi koje planira Kastela neće biti sprovedeni. Prema njihovim planovima, ne postoji način da se taj posao obavi ukoliko se naše komšije ne primoraju da odu na period od možda čak i tri godine. Građevinski radovi koji su planirani treba da dodaju još tri sprata zgradi i da povećaju zakup u celom okrugu. Naše prisustvo ovde je konstantna blokada nehumanih i kapitalističkih snova Kastele GMBH. Što se nas tiče, ovo su dovoljni razlozi da učinimo sve što je u našoj moći da zaštitimo kuću i ostanemo ovde.
Činiti sve podrazumeva i korišćenje pravnog oružja. Ali važno je da naglasimo da ne mislimo da je ovo saradnja sa pravnim sistemom protiv kojeg se borimo. Samo pokušavamo da koristimo oružja države protiv nje same. Borimo se na svaki mogući način da prevladamo represiju i da pružimo otpor pokušajima da nam se oduzme dom. Imati mesto za život bazična je potreba, ali se tretira kao roba. Stoga smatramo da je naša odluka da se borimo za mesto gde živimo, bez da plaćamo zakup, direktna kritika sistema. Zakup, siromaštvo, nedostatak alternativnih opcija za stanovanje koje nisu podvrgnute represiji, uklanjanje određenih ljudi; ove stvari su deo kontrolnog sistema koji nas sprečava da živimo načinom života po sopstvenom opredeljenju. Ovaj sistem je naročito težak za ljude koji su u očima sistema inferiorni: ljudima koji uče pogrešne predmete, ljudima bez bogatih roditelja, ljudima koji ne studiraju niti rade, starijim ljudima koji imaju male penzije, ilegalnim imigrantima, izbeglicama, ljudima sa nesigurnim ili slabo plaćenim poslovima, samohranim roditeljima, bolesnim ljudima i ljudima sa posebnim potrebama, pankerima. Stoga svi koji nisu mladi, dinamični, fleksibilni, srećni i uspešni neće imati svoje mesto u neoliberalnoj zemlji snova, gde svako i sve ima svoju cenu. U osnovi svega ovoga je postojeći sistem vlasništva. Zajedno se treba boriti protiv toga. Treba se boriti jer nije u redu da se renta povećava ili da uopšte postoji. Zato što nije u redu da ljudi koji traže utočište često nisu u stanju da dobiju normalan stan. Zato što nije u redu da postoje ljudi koji nemaju stan jer je to suviše skupo. Zato što nije u redu da stanare maltretiraju vlasnici.
Naročito zbog toga, želimo da se borimo za solidarnu koegzistenciju u slobodnom skvotu kao antikapitalističkoj alternativi.
Suviše je kasno da se okupimo tek 28. jula radi sprečavanja iseljenja. Stoga od 20. 04. počinjemo sa Pizzeria Anarchia * Squat the World * Action Days. Želimo da podelimo svoja znanja, da stupimo u kontakt sa vama, vodimo diskusije, radimo na tome da spasimo zgradu i da organizujemo akcije protiv iseljavanja. Sve će to kulminirati uličnom žurkom 1. maja. Proverite poslednje novosti na ovom blogu: pizzaction.noblogs.org. Ovde možete naći informacije o programu, mogućnostima smeštaja i slično.
Datum za koji je zakazano iseljivanje je 28. 07. i mi vas molimo da dođete i da nam pomognete da to sprečimo.
Postoji i poslednja opcija, da odložimo iseljivanje putem pravnog sistema, ali ne znamo da li će to uspeti, a to bi i dalje bilo privremeno rešenje. Moramo se pripremiti za svaku mogućnost. Od danas počinje borba protiv kirija, izbacivanja i gentrifikacije.
Uzećemo natrag moć od grada.
Želimo da pozdravimo sve one koji se bore za život po sopstvenom opredeljenju, protiv kontrole i predrasuda; Solidarišemo se sa vama.
Solidarnost je naše oružje!
Pokreni se! Budi glasan i vodi neobuzdan i opasan život!
Svet je Pizza, i pripada svima!
Nećemo otići, borićemo se za našu kuću, a tražimo da nas podržite.
Da bismo izbegli zabunu, želimo da istaknemo da su vlasti iznova i iznova odlagali datum iseljenja. Pretpostavljamo da nije promenjen plan za 28. 07.
Sve informacija na pizza.noblogs.org
Ovo nije samo naša borba. To je takođe borba naših komšija u zgradi, koji su živeli ovde mnogo godina bez ograničenog zakupa. Oni nisu direktno pogođeni ovim iseljavanjem, ali vlasnik kuće (Castella GMBH) vrši pritisak na njih da se isele na duži period. Kada mi odemo, vlasnik će moći da ponovo vrši pritisak na njih, zato što oni sami više ne mogu da mu se suprotstave. Vlasnik-kompanija ima planove da obnovi zgradu, a u ovim planovima stanovi naših prijatelja i komšija više ne postoje. Godinama su živeli u ovim stanovima koje smatraju svojim domom, i oni ne žele da odu.
Taktike koje je koristila Kastela GMBH kako bi pokušala da ih natera da odu uključuju: vandalisanje sistema napajanja, nanošenje šteta krovu kako bi kiša mogla da prodre u stanove, odbijanje da se održava zgrada, noćne posete i zaplašivanje pojedinaca, finansijske ponude, napadi buteridnom kiselinom , korišćenim uljem i bojom. Kada su pokušaji da se stanari zaplaše propali, vlasnik je došao na ideju da pozove grupu siledžija kako bi izlizali strpljenje prilagodljivih stanara. Od kako smo se uselili u zgradu, pokušavamo da ne igramo vlasnikovu igru. Podržavamo dugotrajni otpor stanara protiv Kastele GMBH.
Tokom perioda koji smo ovde, Picerija Anarhija je sve više i više postajala projekat koji pruža otpor, trn u oku, glasno NE! društvu. Pričamo o našim sopstvenim problemima i pokušavamo da se borimo sa njima. Pokušavamo da zajedno pronađemo izlaze iz njih, da preživimo kapitalističku moru na dnevnim osnovama. Konačno smo izgradili centar konkretnog otpora spekulacijama i gentrifikacionom tržištu nekretnina, kako u ovom okrugu, tako i u celom gradu.
Nismo uvek bili najbolje komšije, ali stajemo na put načinima na koje Kastela GMBH napada naše komšije, tako što javno napadamo njihovo ponašanje, sprečavamo sabotaže protiv njih i direktno se suprotstavljamo zastrašivanju. Dok god živimo ovde, građevinski radovi koje planira Kastela neće biti sprovedeni. Prema njihovim planovima, ne postoji način da se taj posao obavi ukoliko se naše komšije ne primoraju da odu na period od možda čak i tri godine. Građevinski radovi koji su planirani treba da dodaju još tri sprata zgradi i da povećaju zakup u celom okrugu. Naše prisustvo ovde je konstantna blokada nehumanih i kapitalističkih snova Kastele GMBH. Što se nas tiče, ovo su dovoljni razlozi da učinimo sve što je u našoj moći da zaštitimo kuću i ostanemo ovde.
Činiti sve podrazumeva i korišćenje pravnog oružja. Ali važno je da naglasimo da ne mislimo da je ovo saradnja sa pravnim sistemom protiv kojeg se borimo. Samo pokušavamo da koristimo oružja države protiv nje same. Borimo se na svaki mogući način da prevladamo represiju i da pružimo otpor pokušajima da nam se oduzme dom. Imati mesto za život bazična je potreba, ali se tretira kao roba. Stoga smatramo da je naša odluka da se borimo za mesto gde živimo, bez da plaćamo zakup, direktna kritika sistema. Zakup, siromaštvo, nedostatak alternativnih opcija za stanovanje koje nisu podvrgnute represiji, uklanjanje određenih ljudi; ove stvari su deo kontrolnog sistema koji nas sprečava da živimo načinom života po sopstvenom opredeljenju. Ovaj sistem je naročito težak za ljude koji su u očima sistema inferiorni: ljudima koji uče pogrešne predmete, ljudima bez bogatih roditelja, ljudima koji ne studiraju niti rade, starijim ljudima koji imaju male penzije, ilegalnim imigrantima, izbeglicama, ljudima sa nesigurnim ili slabo plaćenim poslovima, samohranim roditeljima, bolesnim ljudima i ljudima sa posebnim potrebama, pankerima. Stoga svi koji nisu mladi, dinamični, fleksibilni, srećni i uspešni neće imati svoje mesto u neoliberalnoj zemlji snova, gde svako i sve ima svoju cenu. U osnovi svega ovoga je postojeći sistem vlasništva. Zajedno se treba boriti protiv toga. Treba se boriti jer nije u redu da se renta povećava ili da uopšte postoji. Zato što nije u redu da ljudi koji traže utočište često nisu u stanju da dobiju normalan stan. Zato što nije u redu da postoje ljudi koji nemaju stan jer je to suviše skupo. Zato što nije u redu da stanare maltretiraju vlasnici.
Naročito zbog toga, želimo da se borimo za solidarnu koegzistenciju u slobodnom skvotu kao antikapitalističkoj alternativi.
Suviše je kasno da se okupimo tek 28. jula radi sprečavanja iseljenja. Stoga od 20. 04. počinjemo sa Pizzeria Anarchia * Squat the World * Action Days. Želimo da podelimo svoja znanja, da stupimo u kontakt sa vama, vodimo diskusije, radimo na tome da spasimo zgradu i da organizujemo akcije protiv iseljavanja. Sve će to kulminirati uličnom žurkom 1. maja. Proverite poslednje novosti na ovom blogu: pizzaction.noblogs.org. Ovde možete naći informacije o programu, mogućnostima smeštaja i slično.
Datum za koji je zakazano iseljivanje je 28. 07. i mi vas molimo da dođete i da nam pomognete da to sprečimo.
Postoji i poslednja opcija, da odložimo iseljivanje putem pravnog sistema, ali ne znamo da li će to uspeti, a to bi i dalje bilo privremeno rešenje. Moramo se pripremiti za svaku mogućnost. Od danas počinje borba protiv kirija, izbacivanja i gentrifikacije.
Uzećemo natrag moć od grada.
Želimo da pozdravimo sve one koji se bore za život po sopstvenom opredeljenju, protiv kontrole i predrasuda; Solidarišemo se sa vama.
Solidarnost je naše oružje!
Pokreni se! Budi glasan i vodi neobuzdan i opasan život!
Svet je Pizza, i pripada svima!
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.