Ukoliko volite Benksija, danas prebogatog i slavnog britanskog uličnog umetnika i aktivistu, volećete i P183, ruskog grafiti i stensil umetnika. On nije član ni jedne partije i njegov identitet je i dalje nepoznat javnosti, P183 je postao simbol antirežimskog pokreta u Rusiji, piše francuski list Le Temps
Sreli smo se sa P183 ispred Vinzavoda, stare vinarije u srcu Moskve, okruženu brojnim galerijama i dizajnerskim studijima. Pratimo njegove brze korake do jednog studija, daleko od gužve trendi gradskih kafea.
Posetioci su zamoljeni da skinu svoje cipele pre nego što uđu u malu sobu gde stolica visi sa zida.
Predstavio se kao Pavel, kaže da je to njegovo pravo ime. To je sve što smo saznali o njemu, uz to da je potomak slavnog ruskog pesnika Sergeja Jesenjina.
Kada je fotograf uperio kameru ka njemu, on je stavio svoju crnu masku i servirao nam čaj. P183 želi da ostane anoniman koliko je to moguće kako bi nastavio svoj flert sa ilegalom.
Tokom noći on šeta ulicama Moskve naoružan konzervama sprejeva sa bojom, prekrivajući zidove grada velikim političkim i poetskim iskazima. On takođe izrađuje gerilske art instalacije, koje su glavna tema u gradu, kao što su prikazi devojke koja “kiti” božićnim ukrasima bodljivaku žicu, velike crne oči na zidu koje skeniraju prolaznike, kamera za nadzor ukrašena mitraljezom.
Jedan grafit inspirisan je posterima iz sovjetske ere, bombarderi lebde iznad bake i deteta koji se kriju u skloništu. U daljini, crne gradske zgrade izgledaju kao trnje.
To je Pavelov doživljaj predsedničkih izbora od 4. marta koji su poslali Putina još jednom u predsedničku fotelju.
“Rusija je u stalnom ratnom stanju između različitih frakcija koje pokušavaju da dođu na vlast”, kaže on. “Nema ništa normalno što bi ljudi ovde mogli da rade. Stari, deca, radnici. Oni nemaju nikakvog izbora”.
Pavel je počeo da crta kada je imao 11 godina, uz pomoć komadića uglja pisao je pesme na zidovima svog komšiluka na istočnim rubovima Moskve.
Danas ima 28, njegovi radovi su objavljeni u brojnim ruskim kontrakulturnim magazinima a strani mediji vole da ga zovu “Ruski Benksi”, poredivši ga tako sa slavnim britanskim uličnim umetnikom i aktivistom.
“Ja poštujem Benksijev rad, ali mi on nije inspiracija”, kaže P183, distancirajući se od sada bogatog i slavnog umetnika.
P183 je studirao dizajn na univerzitetu ali je napustio visoko šokolovanje sa gorkim ukusom u ustima, jer su ga tamo učili samo kako da pretvori umetnost u nešto komercijalno.
“Odrastao sam na raskršću dve ere, ali mi je bliskija sovjetska prošlost. Danas novac znači sve. Dobre ideje se pretvaraju u finansijski profitabilne poduhvate”.
Odlučio je da izlaže svoje radove na moskovskim zidovima, jer su oni “najbolje mesto da se stupi u direktan kontakt sa ljudima i kreira intimna atmosfera”
Nije potrebno isticati da je zbog svog delovanja često na meti policije i da je više puta završavao u stanici. Policija u njegovom kraju ga već dobro poznaje i ponekad ga ostave da crta na miru. Međutim, političke poruke se brzo prefarbaju.
Njegove instalacije imaju životni vek od nekoliko meseci, ponekad godina. “Stvari postaju ozbiljnije kada se približim gradskom centru”, kaže on.
Uhapšen je kada je nacrtao dugu na voz u podzemnoj železnici. Njegov romantični gest ga je koštao brutalnog hapšenja. Bačen je u ćeliju gde je proveo dva dana bez jela, nakon čega je poslat u psihijatrijsku ustanovu.
Nakon još dva dana bez vode i hrane, potpuno iscrpljen, pokušao je da pobegne kroz prozor, spuštajući se uz grane obližnjeg drveta ali je pao na sneg sa velike visine. Završio je sa slomljenom karlicom, nije mogao ni da se pomeri više.
“Proveo sam dva sata na zemlji, gutajući sneg, pre nego što su me stražari pronašli”, priseća se on.
Njegov poslednji genijalni potez se desio nešto pre predsedničkih izbora. Moskva je kuvala besom nakon talas protesta protiv Putina, policijske patrole su bile po celom gradu.
Na vratima glavne stanice podzemne železnice, P183 je zalepio slike policajaca u punoj opremi za razbijanje demonstracija, primoravši tako putnike da simbolično gurnu policajca.
“Protesti protiv Putina su nešto najbolje što se desilo Rusiji u poslednjih nekoliko godina”, kaže Pavel. “Oni koji su izašli na ulice se ne plaše ničega. To je rođenje civilnog društva u Rusiji”.
izvor e-novine
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.