Free Pussy Riot!

четвртак, 24. јул 2014.

Intervju sa anarhističkim kolektivom Tempest iz Berlina

Kratak intervju sa drugom i drugaricom iz anarhističkog kolektiva i bibloteke Tempest (jun 2014.)

BTP: Pozdrav, drugovi! Da li bi ste za početak mogli nešto da nam kažete o vašem kolektivu i biblioteci koju vodite?
-A: U pitanju je Biblioteka Tempest. To je mala, višejezična, anarhistička biblioteka u centralnom delu Krojcberga, u Berlinu, u Nemačkoj. Nekolicina ljudi iz različitih zemalja koji se međusobno poznaju pre oko pet godina pokrenulo je ovu biblioteku. Imamo slične ideje u pogledu naših ciljeva. Biblioteka sadrži uglavnom anarhističke pamflete i knjige. Ljudi mogu da posude knjige, dok je za pamflete dovoljna donacija.
Ovde možete i da kopirate pamflete, radimo distribuciju istih i menjamo ih sa ljudima iz drugih gradova i zemalja. Takođe, ovaj prostor funkcioniše kao društveni centar, grupe ovde imaju sastanke, postoji satnica kad se biblioteka otvara, kad ljudi mogu jednostavno da dođu i čitaju ili koriste prostor. Ponekad, kad drugovi iz drugih zemalja dođu u Berlin, organizujemo predstavljanja i diskusije. Nekad su ona otvorene za sve, a nekad samo za uži krug prijatelja. Prostor plaćamo isključivo putem donacija koje prikupimo i ni na koji način ne profitiramo.



BTP: Da li bi mogli nešto da kažete o anarhističkom pokretu u Berlinu i u Nemačkoj?

- B: Pokušaću da napravim rezime, pošto se radi o prilično širokoj temi.
Ljudi proteklih godina ne nazivaju sebe otvoreno anarhistima, već su češće koristili termin autonomni pokret. Zbog nemačke istorije fašizma i nacional-socijalizma, sva levičarska politika nakon tog perioda bila je bazirana na antifašizmu. Stoga se antifašistima danas nazivaju i demokrate i neoliberali, ali i anarhisti i komunisti. Ljudi ovde za sebe prvo kažu da su antifašisti, pa tek onda da pripadaju autonomnom pokretu, da su komunisti, anarhisti... Razlog za to je, kao što sam već rekla, nemačka istorija.
Sve je počelo šezdesetih kada su komunističke grupe i KPD bili pod velikom represijom u Nemačkoj, a nakon toga imamo oružanu, gerilsku borbu. Delovale su različite grupe, kao što su ,,RAF“ (Baader - Meinhof), koji su bili komunisti, ,,Pokret 2. jun“, ,,Crvena Zora“ (Red Zora), ,,Revolucionarne ćelije“ (Revolutionary Cells). Pored ovih grupa, bilo je i onih koje su sebe nazivale anarhističkim i  koristile nazive Revolutionary Cells ili Red Zora, ali to nisu bile te grupe sa početka, kao i druga imena. Nakon perioda gerile nastupa doba studentskog pokreta, studentskih protesta '69, iz čega proizilazi tzv. „spontani pokret“ i naposletku  nastaje autonomni pokret iz želje za odbacivanjem kadrovskog komunizma, jer želimo više samoorganizovanja i autonomnih stvari kao autonomne grupe, kao antiautoritarni komunisti, anarhisti i sl. Autonomni pokret je zapravo bio način delovanja koji je podrazumevao militantni oblik borbe i direktne akcije. Na kraju je taj autonomni pokret činilo puno različitih grupa i oblika borbe i tome slično. Pokret je postao preširok, tako da je u zadnjih 5-6 godina u Berlinu autonomni pokret postao tradicionalna stvar, te se ljudi sve češće izjašnjavaju kao anarhisti, komunisti itd. Da ste me pre deset godina pitali za političko opredeljenje rekla bih da sam deo autonomnog pokreta, a ne anarhistkinja. Sada se ljudi preciznije politički deklarišu – dakle, ne koriste više toliko termin "deo anutonomnog pokreta".

A: Naravno, bilo je anarhista i tada, ne znam da li se to može nazvati pokretom, ali grupa i individualaca je bilo sigurno. Na primer, neke sindikalističke grupe sa početka prošlog veka, takođe je bilo nehijerarhijskih grupa sedamdesetih i osamdesetih godina, naročito u Berlinu. Uvek je bilo anarhističkih grupa i pojedinaca koji su bili deo autonomnog pokreta i scene ili ideje, ali sam anarhistički pokret nikada nije bio veliki. Naročito je takva situacija u Berlinu, gde ljudi iz celog sveta dolaze da bi živeli kao deo subkulture i D.I.Y. (uradi sam) samoorganizovanog pokreta, koji je pod jakim uticajem anarhističkih ideja. Tako na primer skvoterska scena, ako je možemo tako nazvati, bila je pod uticajem ideje samoorganizovanja i samostalnog rešavanja problema. Mislim da je krajem 90-ih i tokom 2000-ih bilo mnogo manje ljudi i grupa koje su se bavile anarhističkim idejama, ali u zadnjih nekoliko godina, kako se ljudi više informišu o anarhističkim idejama, o insurekcionističkom anarhizmu, ima mnogo više ljudi koji raspravljaju o ovim pitanjima. Mislim da trenutno postoji možda pet anarhističkih grupa – F.A.U., to je sindikalistička grupa, ,,Anarhistička federacija“, koja se raspala pre nekoliko nedelja... Mislim da se u zadnjih pet godina pojavljuje više neformalnih grupa koje se više i bave insurekcionističkim idejama.

BTP: Da li znate nešto o anarhističkom pokretu na Balkanu i da li je vaš kolektiv povezan sa nekim anarhističkim grupama sa Balkana?
-B: Da, sa nekim ljudima iz Beograda (smeh).
-A: Ne znam tačno šta obuhvata Balkan? (smeh).
-B: Da, proputovala sam Hrvatsku, Bosnu i Srbiju, tako da smo povezani sa ljudima koji su u nekim kolektivima odatle, ali ne znam mnogo o tome.

BTP: Da li ste možda povezani sa nekim drugovima u Grčkoj?

-B: Da. Od pre par godina smo dosta povezani sa grčkim grupama.

BTP: Primetili smo da u Berlinu deluje dosta borbenih antifa grupa, šta mislite o tome i koliko su one ideološki povezane sa anarhističkim idejama?
-B: Da, kao što sam malopre govorila, antifašizam je veoma bitan u političkom životu Nemačke. U različitim delovima Berlina deluju različite antifa grupe, od kojih su neke neformalne, a neke formalne, sa zvaničnim imenima. Takođe postoji i ,,Antifašistička levica Berlina“, koja je kadrovska organizacija, hijerarhijska, velika grupa, gde ljudi odlučuju šta će da se radi i pokreću velike kampanje. Sarađuju sa ,,Interventnom levicom“, isto velikom organizacijom, koja takođe organizuje velike kampanje po Nemačkoj. Postoje grupe koje se zanimaju za anarhizam, ali mislim da većina njih gaji komunističke, antidojčerske ideje. Recimo, neke ovdašnje grupe su izrazito antidojčerske, druge više naginju ka anarhizmu, treće… Dakle, postoje različite grupe, ali mahom su to antifašisti sa komunističkom pozadinom. Ja ipak mislim da je sasvim druga priča ako ste antidojčerski ili više antiimperijalistički nastrojeni antifašista. Postoje i neformalni antifašisti. Neke antifa grupe se pre oslanjaju na diskusije, dok su druge više raspoložene sa tuču sa nacistima. Ima svakakvih. Neki preduzimaju direktne akcije protiv kapitalizma ili čega već, nisu u fazonu uličnih tuča.
-A: Mislim da jedan od problema u vezi antifa grupa, barem onako kako ja to vidim, jeste to što je antifašizam u takozvanoj slobodi koju trenutno uživamo za mnoge ljude pre nalik na način života. To ne važi samo za antifašiste, već je u pitanju jedan veliki problem na nivou ovog grada, ove države. Danas možete reći da ste antifašista, a sutra… Možete jednostavno živeti u toj potkulturi, a da se pritom ne udubljujete previše u tu tematiku. Ne morate da delite puno takvih ideja da biste se nazvali antifašistom. Po meni, nekad nije dovoljno samo reći da ste antifašista jer to ne znači bogzna šta, možete da budete antifašista, a da ste pritom pristalica recimo državnog socijalizma, tako da… U Berlinu ima jako puno antifa grupa, ponekad je jako važno što postoje i što ovde organizuju razne akcije i demonstracije protiv fašista. Ali recimo, neke od njih sarađuju sa političkim strankama, što je za mene kao da sarađuju sa ovom državom koja je izrazito represivna. Iako to nije fašistička država, povremeno ima takve poteze. Smatram da je jako važno da se to zaobiđe i kritički akcenat se stavi na samu hijerarhiju, da se hijerarhija istrebi svuda gde se pojavi. To je po meni jedini način da imate drugačije ideje, ideje o slobodnom svetu i kako ga stvoriti. To je moja kritika na račun antifa grupa. One se jako razlikuju od jedne do druge, neke imaju temeljitiju kritiku, neke ne, ali mislim da su većinom u pitanju tradicionalne antifašističke grupe koje nemaju antihijerarhijsko poreklo i ideje.

BTP: Da li bi nešto poručili za kraj čitaocima Blogtipomogo?
-A: Postoji puno toga za reći. Meni je jako drago što ste nas posetili i što možemo da razmenjujemo ideje. Srećno sa vašim blogom i hvala.

BTP: Hvala vama puno na ovom razgovoru.


Нема коментара:

Постави коментар