Free Pussy Riot!

недеља, 05. август 2012.

Zaboravljena antifašistička olimpijada

Zaboravljena Barselonina olimpijada – 6000 sportista i sportiskinja iz 22 zemlje otišlo je 1936. da se takmiči na alternativnim olimpijskim igrama koje su organizovane kao alternativa Hitlerovim fašističkim igrama. Dan pre svečanog otvaranja španska vojska je pokrenula puč, što je označilo početak građanskog rata, a narodna olimpijada je otkazana.

Mnogi sportisti i sportistkinje su izašli na ulice Barselone i učestvovali u žestokim bitkama protiv desničarskog pokušaja preotimanja vlasti. Prvi brigadisti i brigadistkinje su zapravo bili sportisti i sportiskinje koji su bili tamo zbog igara i prve jedinice koje su otišle na aragonski front su činili olimpijci. Bilo je to impresivno ispoljavanje političke solidarnosti od strane sportskog sveta koje uprkos svemu ostaje gotovo zaboravljena fusnota istorije.

Olimpijske igre koje su održane 1936. u Berlinu pamtile su se tada kao propagandni trijumf Hitlerove vladajuće nacističke partije, uprkos svemu što je učinio tamnoputi američki atletičar Džesi Ovens (Jesse Owens). Nemačka je osvojila najviše medalja i svetske sile koje su sve posmatrale dobile su dovoljno uverljiv dokaz za odobrenje reintegracije Nemačke u globalnu politiku.

Za anarhiste i radikale, a posebno za tadašnji militantni radnički pokret, letnje olimpijske igre 1936. biće prilika da izraze direktno protivljenje rasističkoj politici fašističke države u nastajanju, i povod za organizaciju alternativne olimpjade u Barseloni. Nazvavši se Narodnom olimpijadom ona je zbližila hiljade sportista i sportiskinja iz čitavog sveta u ispoljavanju međunarodne solidarnosti protiv uspona evropskog fašizma.


 U proleće '36. Španija je izabrala republikansku vladu Narodnog fronta koja se odmah povukla sa letnjih olimpijskih igara u znak protesta zbog kontinuirane podrške MOK-a Hitlerovom režimu i počela sa pripremama antifašističkog festivala sporta. Antonio Agullo, koji je učestvovavo u organizaciji trkačkih takmičenja, seća se da je „ideja potekla od malih sportskih klubova iz komšiluka“. Nju su prisvojili komunisti koji su je upotrebili kao propagandno sredstvo iako se Sovjetski savez odustao od slanja sportista.

Barselona i generalno čitava katalonska regija bila je anarhističko uporište sa militantnom radničkom klasom i kao takva bila je idealna sredina za olimpijadu. Pored uobičajenih sportskih dešavanja, na igrama bi bilo i šaha, narodnih igara, muzike i pozorišta.

Hiljade sportista i sportiskinja iz čitavog sveta se registrovalo za takmičenje uključujući sportiste/kinje iz SAD, UK, Holandije, Belgije, Čehoslovačke, skandinavskih zemalja kao i palestinske, poljske i kanadske sportiste/kinje. Bilo je i timova iz Nemačke i Italije koje su činili politički prognanici iz tih zemalja. Mnoge su sponzorisali sindikati, radnički klubovi i udruženja, socijalističke i komunističke partije i levičarske grupe za razliku od državno sponzorisanih komiteta i predstavljali su svoje regione i lokalne sredine a ne svoje zemlje.

Igre u Barseloni trebalo je da počnu 19. jula ali sa izbijanjem građanskog rata za kojim je odmah usledio generalni štrajk igre su ostavljene po strani pošto su se radnici/e i radikali/ke mobilisali/e da bi porazili nacionaliste i fašiste. Najmanje 300 sportista i sportiskinja se pridružilo prvim odredima koji su otišli na aragonski front a mnogo više ih je ostalo u Barseloni gde su se priključili dolazećim internacionalnim brigadama. Ustvari Felicia Braun (Felicia Brown), umetnica i prva britanska dobrovoljka koja će poginuti u građanskom ratu, bila je tamo baš zbog olimpijade.
preuzeto sa: kontra-punkt.info

Нема коментара:

Постави коментар