Free Pussy Riot!

четвртак, 30. август 2012.

Pussies are everywhere - Sve su crkve i države iste

 Da podrška članicama ruskog punk benda Pussy Riot ne jenjava ni dve nedelje otkako ih je Putinovo pravosuđe osudilo zbog "huliganizma u crkvi", pokazuje i fotografija koja je stigla na mail naše redakcije

Dvoje mladih ljudi izvelo je ovaj mali čin revolta u lokalnoj pravoslavnoj crkvi. Preciznije detalje o vremenu i mestu akcije nismo dobili, osim kratkog komentara da je nastala "iz revolta prema pravoslavnim pi***ma i kao podrška onim drugim".
preuzeto sa: e-novine.com

понедељак, 27. август 2012.

Radnici kolumbijskog General Motorsa zašivenih usta štrajkuju glađu do smrti

Trinaest radnika automobilske industrije iz Bogote, Kolumbija, već tri nedelje štrajkuju glađu i kažu da neće prestati sve dok General Motors ne pristane da pregovora o njihovim zahtevima. (U čevrtak 23. avgusta, štrajkači su objavili da je GM pristao da pregovara. Ova priča je snimljena nekoliko dana pre postizanja tog dogovora.)
preuzeto sa: kontra-punkt.info

Ruski književnik i antifašista, Pjotr ​​Silajev još uvek u madridskom zatvoru


 Silajevu je na početku ove godine bio odobren politički azil u Finskoj. Finska ambasada u Madridu izjavila je da Silajev može biti uhapšen tek za 40 dana! Španska policija uhapsila je Silajeva u Granadi zbog Interpolove poternice objavljene 21. avgusta. Suprotno očekivanjima, na suđenju u Madridu 22.avgusta, iako je finska ambasada dala sve papire potrebne za njegov azil i pravo na boravak u zemlji, to nije pomenuto.
Sud ne želi da komentariše ovaj slučaj, a španska policija je saopštila da je on imao samo ruski pasoš kada je uhapšen. Još uvek nije jasno kako će Finska reagovati na hapšenje. 

 Moskovski Tajms intervjuisao je Tanju Lokšinu iz organizacije Human Rights Watch, koja je rekla da Španija ne mora uzeti u razmatranje azil koji je Pjotr dobio od Finske i da ga slobodno mogu poslati natrag u Rusiju. To se međutim ne čini mogućim. Finski YLE News je razgovarao sa glavim čovekom za imigraciona pitanja, Eskom Repom, koji je rekao da se sve zemlje Europske unije obavezuju na to da ne šalju ljude natrag u zemlje u kojima su bili ili bi mogli biti suočiti sa političkim progonom.


Advokat Pjotra Silajeva izjavio je da je situacija loša. 
Časopis The Times rekao je da sve tvrđa linija moskovske vlade može da odvede u tom smeru da još više ljudi bude prinuđeno da pobegne iz zemlje. Slučaj Silajev može biti spojen i sa drugim slučajevima gde bi
ljudi koji su bili primorani da napuste zemlju takođe bili vraćeni natrag.

Silajev je dobio azil od Finske u aprilu ove godine. Razlog je bio politički progon u Rusiji. Ruska Federacija želi da ga osudi zbog demonstracija protiv pravljenja autoputa u Himki regiji, u blizini Moskve (2010). U jednom od protesta, napadnuta je zgrada Gradskog veća, ljudi su bacali na nju kamenje i pirotehička sredstva.
Lov na Silajeva čini se da je posljednja tačka za tužitelja koji bi da osudio još nekog sa protesta za Himki. Prošle godine Aleksej Gaskarov, koji je bio uhapšen na nekoliko mjeseci, oslobođen je svih optužbi, a Maxim Solopov dobio je dve godine zatvora za huliganstvo. Treći osumnjičeni Denis Solopov dobio je azil od Holandije. 

Kako piše moskovski tajms, gradonačelnik Himkija, Vladimir Strelčenko podneo je ostavku prošle nedelje zbog pritiska od guvernera Moskve. Strelčenko je osumnjičen za organizovanje napada na demonstrante koji su se protivili izgradnji autoputa.  

Pozivamo na  solidarnost naše drugove u Madridu i drugim delovima Španije! 
Podrška našim drugovima anarhistima i antifašistima!
 

Širimo vest!
prevedeno sa: avtonom.org
 

Pritvoren treći anarhista zbog nereda u Moskvi, 6. maja

Aleksej Polihovič - treći je anarhista, koji je pritvoren zbog nereda koji su se dešavali u Moskvi, 6. maja ove godine. opširnije o tome ovde
27. jula Okružni sud u MoskviBasmanija, odredio je jednomesečni pritvor Alekseju Polihoviču. On je šesnaesti osumnjičeni za učestvovanje u neredima na  Bolotnaja trgu 6. maja 2012, na dan inauguracije
Vladimira PutinaTreći je uhapšeni anarhista, pored Aleksandre Dukhanjine koja je u kućnom pritvoru od 29. maja i Stepana Zimina koji je u pritvoru od 9. jula
Aleksej Polihovič uhapšen je u noći 25. jula, njegova kuća je pretrešena, a računar zaplenjen. Istražni odbor Ruske Federacije sumnjiči Alekseja da je počinio kaznena dela po članovima 2 i 3, statuta 212 kaznenog zakona ruske Federacije (poziv i učestvovanje u pobuni), te član 1, statuta 318 kaznenog zakona Ruske Federacije (nasilje protiv predstavnika vlasti). Istražni odbor pročitao je iskaze svedoka u policiji koji tvrde da je Polihovič toga dana ometao policiju u hapšenju ljudi, a pojavila se i fotografija maskirane osobe za koju su tvrdili da je Polihovič.
Istražitelj je takođe pročitao pismeno svedočenje iz "E centra", koji tvrdi da je Polihovič "član i da je povezan sa ekstremističkim organizacijama".
Kako odbrana tvrdi, tužilaštvo nema slučaj, a takođe je predstavila pozitivne osobine osumnjičenog kao i to čime se trenutno bavi.

Naime, ovaj 21-godišnjak je regrutovan u ruskoj severnoj floti (što mu trenutno ide u prilog). Inače studira rešavanje konflikata (conflictology), završio je prvu godinu, na ruskom državnom uneverzitetu u Moskvi, a radi i kao dostavljač.
Polikhovich je bio deo anarhističkog bloka tokom svih glavnih opozicionih akcija zimus. Pridružio se pokretu "Okupiraj Moskvu" nakon inauguracije Putina, a takođee je učestvovao u odbranu Kagovski Šuma u moskovskoj  regiji.
 
Dodatne informacije možete dobiti i putem telefona : +7-985-247-20-65
(Moskow group of autonomus action)
 
Možete donirati za uhapšene preko Anarhističkog crnog krsta Moskva:
http://wiki.avtonom.org/en/index.php/Donate 

prevedeno sa: avtonom.org 

субота, 18. август 2012.

Članice Pussy Riot-a dobile po dve godine zatvora, protesti širom sveta

Sud u Moskvi osudio članice ruske pank grupe "Pusi rajot" na po dve godine zatvora zbog huliganizma u moskovskoj crkvi Hrista Spasitelja, prenela je agencija Itar-tass.
U slučaju koji je izazvao brojne kritike i podele u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, tužioci su ocenili da tri članice benda treba da budu "izolovane od društva" i kažnjene trogodišnjom zatvorskom kaznom, zbog optužbi za "huliganizam motivisan verskom mržnjom" .
U Moskvi su tokom izricanja presude članicama "Pusi rajot" održane demonstracije na kojima je zahtevana oslobađajuća presuda. Policija je intervenisala nekoliko puta, a među uhapšenima je bio i proslavljeni šahista i vatreni Putinov protivnik Gari Kasparov (vidi sliku).
Protesti zbog sudskog procesa ruskim pankerkama iz grupe "Pusi rajot" zakazani su za danas mnogim evropskim i svetskim gradovima. Policija je potisnula grupu od oko 15 učesnika protesta ispred Hamovničeskog suda u Moskvi, javila je agencije Itar-Tas s.
Agencija podseća da je ranije gradski MUP saopštio da je kod suda privedeno više od 50 ljudi koji su privedeni u policijske stanice radi rešavanja pitanja prekršajnog kažnjavanja.
Ispred suda je pre toga bilo oko stotinu aktivista, koje je policija upozoravala da ne ometaju saobraćaj, a neki od njih su nosili plakate sa nepristojnim izrazima.
Na centralnom gradskom trgu u ukrajinskoj prestonici četiri feministkinje, od kojh jedna u toplesu, u znak podrške ruskim pankerkma motornom testerom su presekle drveni krst.
- Krst je simobol represivnih verskih ubeđenja koje podržavaju diktaturu. Sada ljudi koji obožavaju krst žele da pritvore nevine - rekla je aktivistkinja Ana Gucol.
U Sofiji su pristalice grupe "Pusi rajot" na statue sa spomeniku iz sovjetskog doba navukli raznobojne "fantomke" kakve su imali učesnici anti-putinovskih protesta u Moskvi.
Sinoć je u Njujorku održan protest podrške, a učesnici su bili uglavnom žene.

Inače članice kolektiva Pussy Riot koje su na slobodi novim singlom odgovaraju na drakonsku kaznu kojom je okončan proces protiv njihovih drugarica, Nadežde Tolokonikove, Ekaterine Samucevič i Marije Aljokine. Na dvogodišnju zatvorsku kaznu koja im je izrečena, Pussy Riot odgovara singlom "Putin raspiruje plamen revolucije".
 Ovde možete pročitati i završnu reč jedne od uhapšenih, Nadežde Tolokonikove (sa donje slike). Izuzetno jaka završnica, prepuna kritika autoritarnog i represivnog ruskog sistema.

Zabranjene parade ponosa u Moskvi u narednih 100 godina

Sud u Moskvi podržao je zabranu održavanja Parada ponosa u glavnom gradu Rusije u narednih stotinu godina.

Gradska vlada Moskve tvrdi da se održavanjem  Parade ponosa rizikuje uzrokovanje nereda i da većina Moskovljana ne podržava slične manifestacije.

Nešto ranije je najpoznatiji aktivista za prava gej populacije Nikolaj Aleksejev od suda zatražuo da reaguje sa nadom da će biti ukinuta zabrana gradskog savjeta Moskve o održavanju parada.

On je od suda zatražio pravo da održava slične parade u narednih stotinu godina. Aleksejev je istakao da je protiv slične zabrane "širenja homoseksualne propagande" u Sankt Peterburgu.

Aleksejev je danas najavio da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu kako bi Moskva priznala da su nepravedne prošle, sadašnje i buduće zabrane.
preuzeto sa: abrasmedija.info

среда, 08. август 2012.

Policija u centru Atine privela 6400 imigranata

U poslednjih nekoliko dana policija je po centru Atine sprovodila svoju do sada najveću operaciju pogroma. Prema objavljenim informacijama, policija je u prva dva dana operacije (2.-3. avgust) privela 1500 ljudi, a trećeg dana (4. avgusta) još 4900 ljudi. Ova policijska operacija se odvija u Atini i Evrosu na severnoistočnoj granici sa Turskom. Uhapšeno je najmanje 1,630 ljudi kojima preti i deportacija.

U orvelovskom obrtu, ovaj rasistički pogrom je nazvan “Zeus Xenios” – po drevnom bogu putnika/gostiju i gostoljubivosti. Pogrom je nastavljen i u nedelju 5. avgusta. Izgleda da je najnoviji talas operacije fokusiran na područja u centru Atine – oko trga Omonija, u naselju Monastiraki i Marsovom polju (Pedion tou Areos), i oko trga Vatis. Prema izveštajima Occupied London, policija zaustavlja, pretresa i privodi sve imigrante na koje naiđe, bez obzira da li imaju dokumenta.
izvor: fenjer.anarhija

Turska aktivistkinja Bašak Šahin Duman izlazi na slobodu


Dana 3. avgusta, nakon 68 dana pritvora, Bašak Šahin Duman (Başak Şahin Duman) je oslobođena!
Oslobađanje se dogodilo nakon što je Županijski sud u Zagrebu doneo odluku o odbijanju zahteva Turske Republike za izručenjem, a policija odobrila zahtev za azilom. Kao što smo upozoravali ranijih meseci, do sada su prvostepeni sudovi zahteve za izručenje u pravilu prihvatali, ignorišući zakonsku i međunarodnu obavezu zaštite žrtava političkog i drugog progona, a Bašak je postala jedna od svega tridesetak osoba u Hrvatskoj kojima je odobren azil. Uvereni smo da dobar deo zasluga za ovakve odluke imaju svi oni koji su poslednja dva meseca sarađivali ili pomagali ovoj kampanji. To nam ujedno pokazuje i da se, uprkos nepovoljnom razvoju za prava političkih zatvorenika poslednjih godina, još uvek isplati boriti za odbranu prava koja bi se trebala podrazumievati, kao što je pravo na zaštitu od političkog progona.
Zato ovom prilikom želimo zahvaliti svima koji su na bilo koji način pomogli kampanju, materijalno, moralno ili ličnim učestvovanjem u širenju informacija ili pomaganju organizacije pomoći i podrške Bašak u zatvoru. Podsetimo, osim dva protesta u Osijeku i Zagrebu, održano je i preko trideset protesta širom Evrope, od Londona i Haga do Beograda i Ankare. Održana je tribina, koncert solidarnosti, brojne konferencije za štampu, štampani su informativni i propagandni materijali i sakupljan novac za njene potrebe u zatvoru i pomoć porodici u plaćanju advokata. Međutim, uspešno rešavanje slučaja Bašak nije samo prilika za slavlje i čestitanje. Ovakve odluke nadležnih institucija istovremeno ostavljaju u obavezu svima onima koji su pomagali ovoj kampanji da nastave braniti pravo na zaštitu od političkog progona u Hrvatskoj, bilo da se radi o stranim ili domaćim državljanima. Očekujemo da konačno u sličnim slučajevima pažljivije istraživanje zakonitosti izručenja radi zaštite ljudskih prava postane standard.
U Turskoj je još uvek preko 10 000 političkih zatvorenika, od čega je 1000 dece i velika većina njih je u zatvoru baš kao i Bašak, isključivo zbog iznošenja mišljenja koje je suprotno mišljenju režima. U međuvremenu je u Hrvatskoj uhapšena još jedna turska državljanka, Vicdin Özerdem, progonjena po istom zakonu, koja već ima azil u Nemačkoj, ali je uprkos tome već više od nedelju dana u hrvatskom pritvoru. Međunarodne Interpolove poternice raspisane zbog "terorizma" i u mnogim drugim slučajevima služe represivnim režimima da progone žrtve političkog progona daleko izvan svojih granica, kao što svedoče nedavni slučajevi progona etiopske opozicije i hapšenja iranskih političkih izbeglica u Švedskoj. Predsednica Ustavnog suda RH Jasna Omejec nedavno je prilikom komentarisanja kaznenog zakona izjavila kako je potrebno ozakoniti snažnije mehanizme borbe protiv međunarodnog terorizma, pri tome potpuno iignorišući činjenicu kako je fleksibilna i nikad jasno definisana etiketa terorizma danas glavno sredstvo progona političke opozicije u mnogim zemljama svieta koja preti da potpuno obezvredi teško izborena prava na zaštitu od političkog progona. Sve to, samo nas još jednom upozorava na opasnosti i nužnost odbrane prava na društveni aktivizam.
Sloboda svim političkim zatvorenicima! 
 
Inicijativa "Sloboda za Başak"

недеља, 05. август 2012.

Zaboravljena antifašistička olimpijada

Zaboravljena Barselonina olimpijada – 6000 sportista i sportiskinja iz 22 zemlje otišlo je 1936. da se takmiči na alternativnim olimpijskim igrama koje su organizovane kao alternativa Hitlerovim fašističkim igrama. Dan pre svečanog otvaranja španska vojska je pokrenula puč, što je označilo početak građanskog rata, a narodna olimpijada je otkazana.

Mnogi sportisti i sportistkinje su izašli na ulice Barselone i učestvovali u žestokim bitkama protiv desničarskog pokušaja preotimanja vlasti. Prvi brigadisti i brigadistkinje su zapravo bili sportisti i sportiskinje koji su bili tamo zbog igara i prve jedinice koje su otišle na aragonski front su činili olimpijci. Bilo je to impresivno ispoljavanje političke solidarnosti od strane sportskog sveta koje uprkos svemu ostaje gotovo zaboravljena fusnota istorije.

Olimpijske igre koje su održane 1936. u Berlinu pamtile su se tada kao propagandni trijumf Hitlerove vladajuće nacističke partije, uprkos svemu što je učinio tamnoputi američki atletičar Džesi Ovens (Jesse Owens). Nemačka je osvojila najviše medalja i svetske sile koje su sve posmatrale dobile su dovoljno uverljiv dokaz za odobrenje reintegracije Nemačke u globalnu politiku.

Za anarhiste i radikale, a posebno za tadašnji militantni radnički pokret, letnje olimpijske igre 1936. biće prilika da izraze direktno protivljenje rasističkoj politici fašističke države u nastajanju, i povod za organizaciju alternativne olimpjade u Barseloni. Nazvavši se Narodnom olimpijadom ona je zbližila hiljade sportista i sportiskinja iz čitavog sveta u ispoljavanju međunarodne solidarnosti protiv uspona evropskog fašizma.


 U proleće '36. Španija je izabrala republikansku vladu Narodnog fronta koja se odmah povukla sa letnjih olimpijskih igara u znak protesta zbog kontinuirane podrške MOK-a Hitlerovom režimu i počela sa pripremama antifašističkog festivala sporta. Antonio Agullo, koji je učestvovavo u organizaciji trkačkih takmičenja, seća se da je „ideja potekla od malih sportskih klubova iz komšiluka“. Nju su prisvojili komunisti koji su je upotrebili kao propagandno sredstvo iako se Sovjetski savez odustao od slanja sportista.

Barselona i generalno čitava katalonska regija bila je anarhističko uporište sa militantnom radničkom klasom i kao takva bila je idealna sredina za olimpijadu. Pored uobičajenih sportskih dešavanja, na igrama bi bilo i šaha, narodnih igara, muzike i pozorišta.

Hiljade sportista i sportiskinja iz čitavog sveta se registrovalo za takmičenje uključujući sportiste/kinje iz SAD, UK, Holandije, Belgije, Čehoslovačke, skandinavskih zemalja kao i palestinske, poljske i kanadske sportiste/kinje. Bilo je i timova iz Nemačke i Italije koje su činili politički prognanici iz tih zemalja. Mnoge su sponzorisali sindikati, radnički klubovi i udruženja, socijalističke i komunističke partije i levičarske grupe za razliku od državno sponzorisanih komiteta i predstavljali su svoje regione i lokalne sredine a ne svoje zemlje.

Igre u Barseloni trebalo je da počnu 19. jula ali sa izbijanjem građanskog rata za kojim je odmah usledio generalni štrajk igre su ostavljene po strani pošto su se radnici/e i radikali/ke mobilisali/e da bi porazili nacionaliste i fašiste. Najmanje 300 sportista i sportiskinja se pridružilo prvim odredima koji su otišli na aragonski front a mnogo više ih je ostalo u Barseloni gde su se priključili dolazećim internacionalnim brigadama. Ustvari Felicia Braun (Felicia Brown), umetnica i prva britanska dobrovoljka koja će poginuti u građanskom ratu, bila je tamo baš zbog olimpijade.
preuzeto sa: kontra-punkt.info

1. – 10. avgust 2012.: Poziv Contra Info na propagandne akcije protiv represije


Pozivamo na deset dana propagandnih aktivnosti u što je moguće više mesta, u cilju promovisanja borbi koje su manje ili više poznate, ali takođe i – mnogim ljudima – potpuno nepoznate. Pojedinci i/ili grupe koji žele da se pridruže akciji tokom ovih deset dana sami biraju temu i sredstva u skladu sa svojom dinamikom i kriterijumima, za jačanje međunarodne i uzajamne solidarnosti između ugnjetenih.

Posebno predlažemo izlazak na ulice, ispisivanje slogana i kačenje banera u znak solidarnosti sa slučajevima za koje smatramo da je važno da se za njih čuje. To smo u proteklim mesecima radili u Atini, a verovatno si i ti radio nešto slično, u nekoliko prilika. Ipak, potrebno je da odemo korak dalje i da takve akcije izvodimo simultano na evropskom nivou i, nadamo se, šire. Neki od nas su u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Srbiji, Portugaliji, Grčkoj, ali takođe i Južnoj i Severnoj Americi.

Od 1. do 10. avgusta, možemo kačiti banere, postavljati plakate i letke, ispisivati slogane na zidovima, ili izvesti bilo koju drugu akciju koja će podstaći širenje anarhističkog/slobodarskog diskursa izvan granica država-jezika. Zbog toga se unapred radujemo primanju i širenju fotografskog i/ili pisanog materijala o akcijama koje su drugovi izveli, bez obzira gde se oni nalaze.

Početkom avgusta, koordinišemo naše napore i visoko podižemo glavu protiv represije i društva zatvora, protiv država i njihovih granica, protiv kapitala i njegovog profita. Može nas biti mnogo, možemo biti svuda.

Ka informacionoj gerili…

Prevodilačka kontra-informaciona mreža ContraInfo.espiv.net
preuzeto sa: contra info